bela

bela

Српски

bela (српски, ћир. бела)

bela  

Придев

bela , , прид.

Слогови: be-la


Категорије: паст.


Облици:

  1. bȇle [1]

Значења:

  1. Opis bele boje.
  2. Bela krmača. [2] Сремска Рача Јарак Прхово Мали Радинци Футог[1]
  3. Bela krava. [2] Гибарац Јарак Вогањ Сремска Каменица Голубинци[1]
  4. Bela ovca. [3] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Војка Голубинци Марадик Крушедол Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Футог Госпођинци Итебеј Опово[1]
  5. Mitološka bića, vile. [1]

Примери:

5. (1) Mnogo se i sada veruje u vile, koje se zamišljaju kao zla i veoma osvetoljubiva bića, pa se izbegava da se pomene njihovo ime i obično ih zovu eufemistički: „bele”, „lepe”, „milostive”. [4] [1]
5. (2) Vȉdio bȇle. [5] Чента [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 113.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 365, 366.

Напомене