نَبِهَ

„Обрати пажњу, деца на путу!“

Корен: ن ب ه*

Изговор:

DIN: nabiha  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. приметити
2. опазити
3. обратити пажњу
4. пазити на

Примери:

.نَبِهَ مُحَمَّد إبْنَهُ كَيْفَ يَكْسُرُ الصُحونَ

Мухамед је приметио свог сина како ломи тањире.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
приметити, опазити	يَنْبَهُ	نَبِهَ	1.
упозорити	يُنَبِّهُ	نَبَّهَ	2.
/	/	/	3.
заборавити	يُنْبِهُ	أَنْبَهَ	4.
развити се, приметити	يَتَنَبَّهُ	تَنَبَّهَ	5.
/	/	/	6.
бити угледан	يَنْتَبِحُ	إِنْتَبَحَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
пробудити се из (сна)	يَسْتَنْبِهُ	إِسْتَنْبَهَ	10.

Синоними:

• لاحَظَ - приметити
• إنْتَبَهَ - приметити

Изреке и пословице:

.الفَقِيرُ فَقَطْ يُمْكِنُ أَنْ نَبِهَ أَنَّ هُنَاكَ مَنْ أَفْقِرُ مِنْهُ

Само сиромах примећује да постоји неко још сиромашнији од њега.

Асоцијације:

• نَطَرٌ - поглед
• تَغَيُّرٌ - промена
• غَلَطٌ - грешка
• خَطَرٌ - опасност

Изведене речи:

• نَباهٌ - уздигнут
• نَباهَةٌ - будност
• نَبِهٌ - чувен
• نُبْهٌ - опрез

Сродни чланци са Википедије:

نَبِهَ

Преводи

Енглески: [1] notice ☞en Италијански: [1] notare ☞it Немачки: [1] bemerken ☞de Шпански: [1] darse cuenta ☞es Француски: [1] remarquer ☞fr Фински: [1] huomata ☞fi Грчки: [1] σημειώνω ☞el

Руски: [1] замечать ☞ru Португалски: [1] notar ☞pt Македонски: [1] забележува ☞mk Српски: [1] приметити ☞sr Мађарски: [1] észrevesz ☞hu Бугарски: [1] забелязвам ☞bg Кинески: [1] 理會 ☞zh

Конјугација глагола نَبِهَ (nabiha) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						نَابِهٌ‎ (nābihun) (nābihun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَنْبُوهٌ‎ (manbūhun) (manbūhun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نَبِهْتُ‎ (nabihtu) (nabihtu)	نَبِهْتَ‎ (nabihta) (nabihta)	نَبِهَ (nabiha)		نَبِهْتُمَا‎ (nabihtumā) (nabihtumā)	نَبِهَا‎ (nabihā) (nabihā)		نَبِهْنَا‎ (nabihnā) (nabihnā)	نَبِهْتُمْ‎ (nabihtum) (nabihtum)	نَبِهُوا‎ (nabihū) (nabihū)
	f		نَبِهْتِ‎ (nabihti) (nabihti)	نَبِهَتْ‎ (nabihat) (nabihat)			نَبِهَتَا‎ (nabihatā) (nabihatā)			نَبِهْتُنَّ‎ (nabihtunna) (nabihtunna)	نَبِهْنَ‎ (nabihna) (nabihna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَنْبَهُ‎ (ʾanbahu) (ʾanbahu)	تَنْبَهُ‎ (tanbahu) (tanbahu)	يَنْبَهُ‎ (yanbahu) (yanbahu)		تَنْبَهَانِ‎ (tanbahāni) (tanbahāni)	يَنْبَهَانِ‎ (yanbahāni) (yanbahāni)		نَنْبَهُ‎ (nanbahu) (nanbahu)	تَنْبَهُونَ‎ (tanbahūna) (tanbahūna)	يَنْبَهُونَ‎ (yanbahūna) (yanbahūna)
	f		تَنْبَهِينَ‎ (tanbahīna) (tanbahīna)	تَنْبَهُ‎ (tanbahu) (tanbahu)			تَنْبَهَانِ‎ (tanbahāni) (tanbahāni)			تَنْبَهْنَ‎ (tanbahna) (tanbahna)	يَنْبَهْنَ‎ (yanbahna) (yanbahna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَنْبَهَ‎ (ʾanbaha) (ʾanbaha)	تَنْبَهَ‎ (tanbaha) (tanbaha)	يَنْبَهَ‎ (yanbaha) (yanbaha)		تَنْبَهَا‎ (tanbahā) (tanbahā)	يَنْبَهَا‎ (yanbahā) (yanbahā)		نَنْبَهَ‎ (nanbaha) (nanbaha)	تَنْبَهُوا‎ (tanbahū) (tanbahū)	يَنْبَهُوا‎ (yanbahū) (yanbahū)
	f		تَنْبَهِي‎ (tanbahī) (tanbahī)	تَنْبَهَ‎ (tanbaha) (tanbaha)			تَنْبَهَا‎ (tanbahā) (tanbahā)			تَنْبَهْنَ‎ (tanbahna) (tanbahna)	يَنْبَهْنَ‎ (yanbahna) (yanbahna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَنْبَهْ‎ (ʾanbah) (ʾanbah)	تَنْبَهْ‎ (tanbah) (tanbah)	يَنْبَهْ‎ (yanbah) (yanbah)		تَنْبَهَا‎ (tanbahā) (tanbahā)	يَنْبَهَا‎ (yanbahā) (yanbahā)		نَنْبَهْ‎ (nanbah) (nanbah)	تَنْبَهُوا‎ (tanbahū) (tanbahū)	يَنْبَهُوا‎ (yanbahū) (yanbahū)
	f		تَنْبَهِي‎ (tanbahī) (tanbahī)	تَنْبَهْ‎ (tanbah) (tanbah)			تَنْبَهَا‎ (tanbahā) (tanbahā)			تَنْبَهْنَ‎ (tanbahna) (tanbahna)	يَنْبَهْنَ‎ (yanbahna) (yanbahna)
императив الأمر	m		اِنْبَهْ‎ (inbah) (inbah)			اِنْبَهَا‎ (inbahā) (inbahā)				اِنْبَهُوا‎ (inbahū) (inbahū)
	f		اِنْبَهِي‎ (inbahī) (inbahī)							اِنْبَهْنَ‎ (inbahna) (inbahna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نُبِهْتُ‎ (nubihtu) (nubihtu)	نُبِهْتَ‎ (nubihta) (nubihta)	نُبِهَ (nubiha)		نُبِهْتُمَا‎ (nubihtumā) (nubihtumā)	نُبِهَا‎ (nubihā) (nubihā)		نُبِهْنَا‎ (nubihnā) (nubihnā)	نُبِهْتُمْ‎ (nubihtum) (nubihtum)	نُبِهُوا‎ (nubihū) (nubihū)
	f		نُبِهْتِ‎ (nubihti) (nubihti)	نُبِهَتْ‎ (nubihat) (nubihat)			نُبِهَتَا‎ (nubihatā) (nubihatā)			نُبِهْتُنَّ‎ (nubihtunna) (nubihtunna)	نُبِهْنَ‎ (nubihna) (nubihna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُنْبَهُ‎ (ʾunbahu) (ʾunbahu)	تُنْبَهُ‎ (tunbahu) (tunbahu)	يُنْبَهُ‎ (yunbahu) (yunbahu)		تُنْبَهَانِ‎ (tunbahāni) (tunbahāni)	يُنْبَهَانِ‎ (yunbahāni) (yunbahāni)		نُنْبَهُ‎ (nunbahu) (nunbahu)	تُنْبَهُونَ‎ (tunbahūna) (tunbahūna)	يُنْبَهُونَ‎ (yunbahūna) (yunbahūna)
	f		تُنْبَهِينَ‎ (tunbahīna) (tunbahīna)	تُنْبَهُ‎ (tunbahu) (tunbahu)			تُنْبَهَانِ‎ (tunbahāni) (tunbahāni)			تُنْبَهْنَ‎ (tunbahna) (tunbahna)	يُنْبَهْنَ‎ (yunbahna) (yunbahna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُنْبَهَ‎ (ʾunbaha) (ʾunbaha)	تُنْبَهَ‎ (tunbaha) (tunbaha)	يُنْبَهَ‎ (yunbaha) (yunbaha)		تُنْبَهَا‎ (tunbahā) (tunbahā)	يُنْبَهَا‎ (yunbahā) (yunbahā)		نُنْبَهَ‎ (nunbaha) (nunbaha)	تُنْبَهُوا‎ (tunbahū) (tunbahū)	يُنْبَهُوا‎ (yunbahū) (yunbahū)
	f		تُنْبَهِي‎ (tunbahī) (tunbahī)	تُنْبَهَ‎ (tunbaha) (tunbaha)			تُنْبَهَا‎ (tunbahā) (tunbahā)			تُنْبَهْنَ‎ (tunbahna) (tunbahna)	يُنْبَهْنَ‎ (yunbahna) (yunbahna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُنْبَهْ‎ (ʾunbah) (ʾunbah)	تُنْبَهْ‎ (tunbah) (tunbah)	يُنْبَهْ‎ (yunbah) (yunbah)		تُنْبَهَا‎ (tunbahā) (tunbahā)	يُنْبَهَا‎ (yunbahā) (yunbahā)		نُنْبَهْ‎ (nunbah) (nunbah)	تُنْبَهُوا‎ (tunbahū) (tunbahū)	يُنْبَهُوا‎ (yunbahū) (yunbahū)
	f		تُنْبَهِي‎ (tunbahī) (tunbahī)	تُنْبَهْ‎ (tunbah) (tunbah)			تُنْبَهَا‎ (tunbahā) (tunbahā)			تُنْبَهْنَ‎ (tunbahna) (tunbahna)	يُنْبَهْنَ‎ (yunbahna) (yunbahna)