فَسَرَ
Изглед
(преусмерено са فسر)
Изговор:
Значења:
- објаснити
- разјаснити
- открити
Примери:
- .فَسَرَ لَهَا مَعْنَى مُعَامَلَتِهِ بَعْدَ الغَذَاءِ
- Објаснио јој је значење његових поступака након вечере.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
објаснити | يَفْسُرُ | فَسَرَ | 1. |
објашњавати, тумачити | يُفَسِّرُ | فَسَّرَ | 2. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 9. |
бити протумачен | يَتَفَسَّرُ | تَفَسَّرَ | 5. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 9. |
питати за објашњење | يَسْتَفْسِرُ | إِسْتَفْسَرَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .يُمْكِنُ أَنْ تُفْسِرَ جَمِيعَ القَوَانِينَ بِإسْتِثْنَاءِ قَانُونِ القَلْبِ
- ٍСви се закони могу објаснити, осим закона срца.
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِسْتِفْسَارٌ - упит, питање, тражење објашњења, информисање
- تَفْسِرَةٌ - објашњење
- تَفْسِيرٌ - објашњење, разјашњење, тумачење, интерпретација
- مُفَسِّرٌ - коментатор
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола فَسَرَ (fasara) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
فَاسِرٌ (fāsirun) (fāsirun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَفْسُورٌ (mafsūrun) (mafsūrun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | فَسَرْتُ (fasartu) (fasartu) |
فَسَرْتَ (fasarta) (fasarta) |
فَسَرَ (fasara) |
فَسَرْتُمَا (fasartumā) (fasartumā) |
فَسَرَا (fasarā) (fasarā) |
فَسَرْنَا (fasarnā) (fasarnā) |
فَسَرْتُمْ (fasartum) (fasartum) |
فَسَرُوا (fasarū) (fasarū) | |||
f | فَسَرْتِ (fasarti) (fasarti) |
فَسَرَتْ (fasarat) (fasarat) |
فَسَرَتَا (fasaratā) (fasaratā) |
فَسَرْتُنَّ (fasartunna) (fasartunna) |
فَسَرْنَ (fasarna) (fasarna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَفْسُرُ (ʾafsuru) (ʾafsuru) |
تَفْسُرُ (tafsuru) (tafsuru) |
يَفْسُرُ (yafsuru) (yafsuru) |
تَفْسُرَانِ (tafsurāni) (tafsurāni) |
يَفْسُرَانِ (yafsurāni) (yafsurāni) |
نَفْسُرُ (nafsuru) (nafsuru) |
تَفْسُرُونَ (tafsurūna) (tafsurūna) |
يَفْسُرُونَ (yafsurūna) (yafsurūna) | |||
f | تَفْسُرِينَ (tafsurīna) (tafsurīna) |
تَفْسُرُ (tafsuru) (tafsuru) |
تَفْسُرَانِ (tafsurāni) (tafsurāni) |
تَفْسُرْنَ (tafsurna) (tafsurna) |
يَفْسُرْنَ (yafsurna) (yafsurna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَفْسُرَ (ʾafsura) (ʾafsura) |
تَفْسُرَ (tafsura) (tafsura) |
يَفْسُرَ (yafsura) (yafsura) |
تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā) |
يَفْسُرَا (yafsurā) (yafsurā) |
نَفْسُرَ (nafsura) (nafsura) |
تَفْسُرُوا (tafsurū) (tafsurū) |
يَفْسُرُوا (yafsurū) (yafsurū) | |||
f | تَفْسُرِي (tafsurī) (tafsurī) |
تَفْسُرَ (tafsura) (tafsura) |
تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā) |
تَفْسُرْنَ (tafsurna) (tafsurna) |
يَفْسُرْنَ (yafsurna) (yafsurna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَفْسُرْ (ʾafsur) (ʾafsur) |
تَفْسُرْ (tafsur) (tafsur) |
يَفْسُرْ (yafsur) (yafsur) |
تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā) |
يَفْسُرَا (yafsurā) (yafsurā) |
نَفْسُرْ (nafsur) (nafsur) |
تَفْسُرُوا (tafsurū) (tafsurū) |
يَفْسُرُوا (yafsurū) (yafsurū) | |||
f | تَفْسُرِي (tafsurī) (tafsurī) |
تَفْسُرْ (tafsur) (tafsur) |
تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā) |
تَفْسُرْنَ (tafsurna) (tafsurna) |
يَفْسُرْنَ (yafsurna) (yafsurna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُفْسُرْ (ufsur) (ufsur) |
اُفْسُرَا (ufsurā) (ufsurā) |
اُفْسُرُوا (ufsurū) (ufsurū) |
||||||||
f | اُفْسُرِي (ufsurī) (ufsurī) |
اُفْسُرْنَ (ufsurna) (ufsurna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | فُسِرْتُ (fusirtu) (fusirtu) |
فُسِرْتَ (fusirta) (fusirta) |
فُسِرَ (fusira) |
فُسِرْتُمَا (fusirtumā) (fusirtumā) |
فُسِرَا (fusirā) (fusirā) |
فُسِرْنَا (fusirnā) (fusirnā) |
فُسِرْتُمْ (fusirtum) (fusirtum) |
فُسِرُوا (fusirū) (fusirū) | |||
f | فُسِرْتِ (fusirti) (fusirti) |
فُسِرَتْ (fusirat) (fusirat) |
فُسِرَتَا (fusiratā) (fusiratā) |
فُسِرْتُنَّ (fusirtunna) (fusirtunna) |
فُسِرْنَ (fusirna) (fusirna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُفْسَرُ (ʾufsaru) (ʾufsaru) |
تُفْسَرُ (tufsaru) (tufsaru) |
يُفْسَرُ (yufsaru) (yufsaru) |
تُفْسَرَانِ (tufsarāni) (tufsarāni) |
يُفْسَرَانِ (yufsarāni) (yufsarāni) |
نُفْسَرُ (nufsaru) (nufsaru) |
تُفْسَرُونَ (tufsarūna) (tufsarūna) |
يُفْسَرُونَ (yufsarūna) (yufsarūna) | |||
f | تُفْسَرِينَ (tufsarīna) (tufsarīna) |
تُفْسَرُ (tufsaru) (tufsaru) |
تُفْسَرَانِ (tufsarāni) (tufsarāni) |
تُفْسَرْنَ (tufsarna) (tufsarna) |
يُفْسَرْنَ (yufsarna) (yufsarna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُفْسَرَ (ʾufsara) (ʾufsara) |
تُفْسَرَ (tufsara) (tufsara) |
يُفْسَرَ (yufsara) (yufsara) |
تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā) |
يُفْسَرَا (yufsarā) (yufsarā) |
نُفْسَرَ (nufsara) (nufsara) |
تُفْسَرُوا (tufsarū) (tufsarū) |
يُفْسَرُوا (yufsarū) (yufsarū) | |||
f | تُفْسَرِي (tufsarī) (tufsarī) |
تُفْسَرَ (tufsara) (tufsara) |
تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā) |
تُفْسَرْنَ (tufsarna) (tufsarna) |
يُفْسَرْنَ (yufsarna) (yufsarna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُفْسَرْ (ʾufsar) (ʾufsar) |
تُفْسَرْ (tufsar) (tufsar) |
يُفْسَرْ (yufsar) (yufsar) |
تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā) |
يُفْسَرَا (yufsarā) (yufsarā) |
نُفْسَرْ (nufsar) (nufsar) |
تُفْسَرُوا (tufsarū) (tufsarū) |
يُفْسَرُوا (yufsarū) (yufsarū) | |||
f | تُفْسَرِي (tufsarī) (tufsarī) |
تُفْسَرْ (tufsar) (tufsar) |
تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā) |
تُفْسَرْنَ (tufsarna) (tufsarna) |
يُفْسَرْنَ (yufsarna) (yufsarna) |