عَمَرَ

Слика непознатог западњачког илуминатора која приказује изградњу Омарове џамије у Јерусалиму.

Корен: ع م ر*

Изговор:

DIN: ʿamara  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. сазидати
2. саградити
3. направити
4. поживети
5. дати дуг живот /Бог/
6. живети
7. становати
8. обитавати

Примери:

. عُمِرَ الجامِعُ الأُمَوِيُّ في القَرْنِ الثّامِِنِ في دِمَشْق

Омајадска џамија саграђена је у осмом веку у Дамаску.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
сазидати	يَعْمُرُ	عَمَرَ	1.
обновити	يُعَمِّرُ	عَمَّرَ	2.
/	/	/	3.
саградити	يُعْمِرُ	أَعْمَرَ	4.
бити саграђен	يَتَعَمَّرُ	تَعَمَّرَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
обавити	يَعْتَمِرُ	إِعْتَمَرَ	8.
/	/	/	9.
колонизирати	يَسْتَعْمِرُ	إِسْتَعْمَرَ	10.

Синоними:

• بَنَى - сазидати, саградити
• صَنَعَ - направити
• صاغَ - направити
• أَنْشَأْ - основати, саградити

Супротне речи:

• خَرَّبَ - демолирати, срушити
• دَمَّرَ - демолирати, срушити
• هَدَّمَ - демолирати, срушити
• أَسْقَطَ - срушити
• خَطَّمَ - срушити

Изреке и пословице:

. يَعْمُرُ الإِتِّفاقُ الدّارََ فالمُشاجَرَةُ تُخَرِّبُها

Договор кућу гради, а неслога је руши.

Асоцијације:

• مَدينَةٌ - град
• عاصِمَةٌ - престонива, метропола
• بِنايةٌ - зграда

Изведене речи:

• إِسْتِعْمارٌ насељавање, колонизација
• إِسْتِعْمارِيَّةٌ - империјализам
• تَعْميرٌ - зидање, грађење, изградња
• عِمارَةٌ - зидање, грађење, изградња, грађевинарство, архитектура, зграда, грађевина, вакуф, задужбина
• عُمْرٌ - живот, доба, узраст
• مِعْمارٌ - зидар, мајстор, грађевинар, архитекта

Сродни чланци са Википедије:

عَمَرَ

Преводи

Енглески: [1] build ☞en Италијански: [1] costruire ☞it Немачки: [1] bauen ☞de Шпански: [1] construir ☞es Француски: [1] construire ☞fr Фински: [1] rakentaa ☞fi Грчки: [1] χτίζω ☞el

Руски: [1] строить ☞ru Португалски: [1] construir ☞pt Македонски: [1] гради ☞mk Српски: [1] градити ☞sr Мађарски: [1] épít ☞hu Бугарски: [1] строя ☞bg Кинески: [1] 建設 ☞zh

Конјугација глагола عَمَرَ (ʿamara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						عَامِرٌ‎ (ʿāmirun) (ʿāmirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَعْمُورٌ‎ (maʿmūrun) (maʿmūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عَمَرْتُ‎ (ʿamartu) (ʿamartu)	عَمَرْتَ‎ (ʿamarta) (ʿamarta)	عَمَرَ (ʿamara)		عَمَرْتُمَا‎ (ʿamartumā) (ʿamartumā)	عَمَرَا‎ (ʿamarā) (ʿamarā)		عَمَرْنَا‎ (ʿamarnā) (ʿamarnā)	عَمَرْتُمْ‎ (ʿamartum) (ʿamartum)	عَمَرُوا‎ (ʿamarū) (ʿamarū)
	f		عَمَرْتِ‎ (ʿamarti) (ʿamarti)	عَمَرَتْ‎ (ʿamarat) (ʿamarat)			عَمَرَتَا‎ (ʿamaratā) (ʿamaratā)			عَمَرْتُنَّ‎ (ʿamartunna) (ʿamartunna)	عَمَرْنَ‎ (ʿamarna) (ʿamarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَعْمُرُ‎ (ʾaʿmuru) (ʾaʿmuru)	تَعْمُرُ‎ (taʿmuru) (taʿmuru)	يَعْمُرُ‎ (yaʿmuru) (yaʿmuru)		تَعْمُرَانِ‎ (taʿmurāni) (taʿmurāni)	يَعْمُرَانِ‎ (yaʿmurāni) (yaʿmurāni)		نَعْمُرُ‎ (naʿmuru) (naʿmuru)	تَعْمُرُونَ‎ (taʿmurūna) (taʿmurūna)	يَعْمُرُونَ‎ (yaʿmurūna) (yaʿmurūna)
	f		تَعْمُرِينَ‎ (taʿmurīna) (taʿmurīna)	تَعْمُرُ‎ (taʿmuru) (taʿmuru)			تَعْمُرَانِ‎ (taʿmurāni) (taʿmurāni)			تَعْمُرْنَ‎ (taʿmurna) (taʿmurna)	يَعْمُرْنَ‎ (yaʿmurna) (yaʿmurna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَعْمُرَ‎ (ʾaʿmura) (ʾaʿmura)	تَعْمُرَ‎ (taʿmura) (taʿmura)	يَعْمُرَ‎ (yaʿmura) (yaʿmura)		تَعْمُرَا‎ (taʿmurā) (taʿmurā)	يَعْمُرَا‎ (yaʿmurā) (yaʿmurā)		نَعْمُرَ‎ (naʿmura) (naʿmura)	تَعْمُرُوا‎ (taʿmurū) (taʿmurū)	يَعْمُرُوا‎ (yaʿmurū) (yaʿmurū)
	f		تَعْمُرِي‎ (taʿmurī) (taʿmurī)	تَعْمُرَ‎ (taʿmura) (taʿmura)			تَعْمُرَا‎ (taʿmurā) (taʿmurā)			تَعْمُرْنَ‎ (taʿmurna) (taʿmurna)	يَعْمُرْنَ‎ (yaʿmurna) (yaʿmurna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَعْمُرْ‎ (ʾaʿmur) (ʾaʿmur)	تَعْمُرْ‎ (taʿmur) (taʿmur)	يَعْمُرْ‎ (yaʿmur) (yaʿmur)		تَعْمُرَا‎ (taʿmurā) (taʿmurā)	يَعْمُرَا‎ (yaʿmurā) (yaʿmurā)		نَعْمُرْ‎ (naʿmur) (naʿmur)	تَعْمُرُوا‎ (taʿmurū) (taʿmurū)	يَعْمُرُوا‎ (yaʿmurū) (yaʿmurū)
	f		تَعْمُرِي‎ (taʿmurī) (taʿmurī)	تَعْمُرْ‎ (taʿmur) (taʿmur)			تَعْمُرَا‎ (taʿmurā) (taʿmurā)			تَعْمُرْنَ‎ (taʿmurna) (taʿmurna)	يَعْمُرْنَ‎ (yaʿmurna) (yaʿmurna)
императив الأمر	m		اُعْمُرْ‎ (uʿmur) (uʿmur)			اُعْمُرَا‎ (uʿmurā) (uʿmurā)				اُعْمُرُوا‎ (uʿmurū) (uʿmurū)
	f		اُعْمُرِي‎ (uʿmurī) (uʿmurī)							اُعْمُرْنَ‎ (uʿmurna) (uʿmurna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عُمِرْتُ‎ (ʿumirtu) (ʿumirtu)	عُمِرْتَ‎ (ʿumirta) (ʿumirta)	عُمِرَ (ʿumira)		عُمِرْتُمَا‎ (ʿumirtumā) (ʿumirtumā)	عُمِرَا‎ (ʿumirā) (ʿumirā)		عُمِرْنَا‎ (ʿumirnā) (ʿumirnā)	عُمِرْتُمْ‎ (ʿumirtum) (ʿumirtum)	عُمِرُوا‎ (ʿumirū) (ʿumirū)
	f		عُمِرْتِ‎ (ʿumirti) (ʿumirti)	عُمِرَتْ‎ (ʿumirat) (ʿumirat)			عُمِرَتَا‎ (ʿumiratā) (ʿumiratā)			عُمِرْتُنَّ‎ (ʿumirtunna) (ʿumirtunna)	عُمِرْنَ‎ (ʿumirna) (ʿumirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُعْمَرُ‎ (ʾuʿmaru) (ʾuʿmaru)	تُعْمَرُ‎ (tuʿmaru) (tuʿmaru)	يُعْمَرُ‎ (yuʿmaru) (yuʿmaru)		تُعْمَرَانِ‎ (tuʿmarāni) (tuʿmarāni)	يُعْمَرَانِ‎ (yuʿmarāni) (yuʿmarāni)		نُعْمَرُ‎ (nuʿmaru) (nuʿmaru)	تُعْمَرُونَ‎ (tuʿmarūna) (tuʿmarūna)	يُعْمَرُونَ‎ (yuʿmarūna) (yuʿmarūna)
	f		تُعْمَرِينَ‎ (tuʿmarīna) (tuʿmarīna)	تُعْمَرُ‎ (tuʿmaru) (tuʿmaru)			تُعْمَرَانِ‎ (tuʿmarāni) (tuʿmarāni)			تُعْمَرْنَ‎ (tuʿmarna) (tuʿmarna)	يُعْمَرْنَ‎ (yuʿmarna) (yuʿmarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُعْمَرَ‎ (ʾuʿmara) (ʾuʿmara)	تُعْمَرَ‎ (tuʿmara) (tuʿmara)	يُعْمَرَ‎ (yuʿmara) (yuʿmara)		تُعْمَرَا‎ (tuʿmarā) (tuʿmarā)	يُعْمَرَا‎ (yuʿmarā) (yuʿmarā)		نُعْمَرَ‎ (nuʿmara) (nuʿmara)	تُعْمَرُوا‎ (tuʿmarū) (tuʿmarū)	يُعْمَرُوا‎ (yuʿmarū) (yuʿmarū)
	f		تُعْمَرِي‎ (tuʿmarī) (tuʿmarī)	تُعْمَرَ‎ (tuʿmara) (tuʿmara)			تُعْمَرَا‎ (tuʿmarā) (tuʿmarā)			تُعْمَرْنَ‎ (tuʿmarna) (tuʿmarna)	يُعْمَرْنَ‎ (yuʿmarna) (yuʿmarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُعْمَرْ‎ (ʾuʿmar) (ʾuʿmar)	تُعْمَرْ‎ (tuʿmar) (tuʿmar)	يُعْمَرْ‎ (yuʿmar) (yuʿmar)		تُعْمَرَا‎ (tuʿmarā) (tuʿmarā)	يُعْمَرَا‎ (yuʿmarā) (yuʿmarā)		نُعْمَرْ‎ (nuʿmar) (nuʿmar)	تُعْمَرُوا‎ (tuʿmarū) (tuʿmarū)	يُعْمَرُوا‎ (yuʿmarū) (yuʿmarū)
	f		تُعْمَرِي‎ (tuʿmarī) (tuʿmarī)	تُعْمَرْ‎ (tuʿmar) (tuʿmar)			تُعْمَرَا‎ (tuʿmarā) (tuʿmarā)			تُعْمَرْنَ‎ (tuʿmarna) (tuʿmarna)	يُعْمَرْنَ‎ (yuʿmarna) (yuʿmarna)