صَبَرَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- стрпљив
- бити издржљив
- поднети
- издржати
- бити устрајан
- бити упоран
- устрајати у
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
јамчити; бити стрпљив | يَصْبُرُ | صَبَرَ | 1. |
улити стрпљење | يُصَبِّرُ | صَبَّرَ | 2. |
надметати се у стрпљивости | يُصَابِرُ | صَابَرَ | 3. |
бити горак, улити стрпљење | يُصْبِرُ | أَصْبَرَ | 4. |
правити се стрпљив | يَتَصَبَّرُ | تَصَبَّرَ | 5. |
међусобно се борити стрпљиво | يَتَصَابَرُ | تَصَابَرَ | 6. |
/ | / | / | 9. |
бити стрпљив | يَصْطَبِرُ | إِصْطَبَرَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
бити нагомилан | يَسْتَصْبِرُ | إِسْتَصْبَرَ | 10. |
Примери:
- .المُعَلِّقُ المِصْرِيُّ يَصْبُرُ نَفْسَهُ خِلالَ نَقْلِ كَأْسِ العالَمِ المُباشِرِ لِكُرَّةِ القَدَمِ
- Египатски коментатор се суздржава током директног преноса Светског првенства у фудбалу.
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .القَلْبُ الذي يَعْشِقُ وَ يَصْبُرُ لَيْسَ سِوَى حَجَرٍ فَبَيْنَ العِشْقِ وَ الصَبْرِ أَلْفَ فَرْسَخٍ
- Срце које жуди а уздржава се није ништа до камена, јер љубав и стрпљење дели хиљаде миља. - Мухамед Икбал
Асоцијације:
- إِنْتِظارٌ - чекање
Изведене речи:
- أَصْبَرُ عَلَى - (нај)стрпљивији, који најбоље подноси
- إِصْطِبارٌ - издржљивост, стрпљивост, отпорност
- صابِرٌ - стрпљив, издржљив, постојан, Сабир
- صَبّارٌ - врло стрпљив, необично благ
- صَبْرٌ - стрпљивост, стрпљење, издржљивост, отпорност, постојаност, устрајност, суздржљивост
- صَبورٌ - врло стрпљив, издржљив, постојан
- صَبيرٌ - стрпљив, издржљив, постојан
- مُصابَرَةٌ - стрпљивост, издржљивост, отпорност
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола صَبَرَ (ṣabara) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
صَابِرٌ (ṣābirun) (ṣābirun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَصْبُورٌ (maṣbūrun) (maṣbūrun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | صَبَرْتُ (ṣabartu) (ṣabartu) |
صَبَرْتَ (ṣabarta) (ṣabarta) |
صَبَرَ (ṣabara) |
صَبَرْتُمَا (ṣabartumā) (ṣabartumā) |
صَبَرَا (ṣabarā) (ṣabarā) |
صَبَرْنَا (ṣabarnā) (ṣabarnā) |
صَبَرْتُمْ (ṣabartum) (ṣabartum) |
صَبَرُوا (ṣabarū) (ṣabarū) | |||
f | صَبَرْتِ (ṣabarti) (ṣabarti) |
صَبَرَتْ (ṣabarat) (ṣabarat) |
صَبَرَتَا (ṣabaratā) (ṣabaratā) |
صَبَرْتُنَّ (ṣabartunna) (ṣabartunna) |
صَبَرْنَ (ṣabarna) (ṣabarna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَصْبُرُ (ʾaṣburu) (ʾaṣburu) |
تَصْبُرُ (taṣburu) (taṣburu) |
يَصْبُرُ (yaṣburu) (yaṣburu) |
تَصْبُرَانِ (taṣburāni) (taṣburāni) |
يَصْبُرَانِ (yaṣburāni) (yaṣburāni) |
نَصْبُرُ (naṣburu) (naṣburu) |
تَصْبُرُونَ (taṣburūna) (taṣburūna) |
يَصْبُرُونَ (yaṣburūna) (yaṣburūna) | |||
f | تَصْبُرِينَ (taṣburīna) (taṣburīna) |
تَصْبُرُ (taṣburu) (taṣburu) |
تَصْبُرَانِ (taṣburāni) (taṣburāni) |
تَصْبُرْنَ (taṣburna) (taṣburna) |
يَصْبُرْنَ (yaṣburna) (yaṣburna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَصْبُرَ (ʾaṣbura) (ʾaṣbura) |
تَصْبُرَ (taṣbura) (taṣbura) |
يَصْبُرَ (yaṣbura) (yaṣbura) |
تَصْبُرَا (taṣburā) (taṣburā) |
يَصْبُرَا (yaṣburā) (yaṣburā) |
نَصْبُرَ (naṣbura) (naṣbura) |
تَصْبُرُوا (taṣburū) (taṣburū) |
يَصْبُرُوا (yaṣburū) (yaṣburū) | |||
f | تَصْبُرِي (taṣburī) (taṣburī) |
تَصْبُرَ (taṣbura) (taṣbura) |
تَصْبُرَا (taṣburā) (taṣburā) |
تَصْبُرْنَ (taṣburna) (taṣburna) |
يَصْبُرْنَ (yaṣburna) (yaṣburna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَصْبُرْ (ʾaṣbur) (ʾaṣbur) |
تَصْبُرْ (taṣbur) (taṣbur) |
يَصْبُرْ (yaṣbur) (yaṣbur) |
تَصْبُرَا (taṣburā) (taṣburā) |
يَصْبُرَا (yaṣburā) (yaṣburā) |
نَصْبُرْ (naṣbur) (naṣbur) |
تَصْبُرُوا (taṣburū) (taṣburū) |
يَصْبُرُوا (yaṣburū) (yaṣburū) | |||
f | تَصْبُرِي (taṣburī) (taṣburī) |
تَصْبُرْ (taṣbur) (taṣbur) |
تَصْبُرَا (taṣburā) (taṣburā) |
تَصْبُرْنَ (taṣburna) (taṣburna) |
يَصْبُرْنَ (yaṣburna) (yaṣburna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُصْبُرْ (uṣbur) (uṣbur) |
اُصْبُرَا (uṣburā) (uṣburā) |
اُصْبُرُوا (uṣburū) (uṣburū) |
||||||||
f | اُصْبُرِي (uṣburī) (uṣburī) |
اُصْبُرْنَ (uṣburna) (uṣburna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | صُبِرْتُ (ṣubirtu) (ṣubirtu) |
صُبِرْتَ (ṣubirta) (ṣubirta) |
صُبِرَ (ṣubira) |
صُبِرْتُمَا (ṣubirtumā) (ṣubirtumā) |
صُبِرَا (ṣubirā) (ṣubirā) |
صُبِرْنَا (ṣubirnā) (ṣubirnā) |
صُبِرْتُمْ (ṣubirtum) (ṣubirtum) |
صُبِرُوا (ṣubirū) (ṣubirū) | |||
f | صُبِرْتِ (ṣubirti) (ṣubirti) |
صُبِرَتْ (ṣubirat) (ṣubirat) |
صُبِرَتَا (ṣubiratā) (ṣubiratā) |
صُبِرْتُنَّ (ṣubirtunna) (ṣubirtunna) |
صُبِرْنَ (ṣubirna) (ṣubirna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُصْبَرُ (ʾuṣbaru) (ʾuṣbaru) |
تُصْبَرُ (tuṣbaru) (tuṣbaru) |
يُصْبَرُ (yuṣbaru) (yuṣbaru) |
تُصْبَرَانِ (tuṣbarāni) (tuṣbarāni) |
يُصْبَرَانِ (yuṣbarāni) (yuṣbarāni) |
نُصْبَرُ (nuṣbaru) (nuṣbaru) |
تُصْبَرُونَ (tuṣbarūna) (tuṣbarūna) |
يُصْبَرُونَ (yuṣbarūna) (yuṣbarūna) | |||
f | تُصْبَرِينَ (tuṣbarīna) (tuṣbarīna) |
تُصْبَرُ (tuṣbaru) (tuṣbaru) |
تُصْبَرَانِ (tuṣbarāni) (tuṣbarāni) |
تُصْبَرْنَ (tuṣbarna) (tuṣbarna) |
يُصْبَرْنَ (yuṣbarna) (yuṣbarna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُصْبَرَ (ʾuṣbara) (ʾuṣbara) |
تُصْبَرَ (tuṣbara) (tuṣbara) |
يُصْبَرَ (yuṣbara) (yuṣbara) |
تُصْبَرَا (tuṣbarā) (tuṣbarā) |
يُصْبَرَا (yuṣbarā) (yuṣbarā) |
نُصْبَرَ (nuṣbara) (nuṣbara) |
تُصْبَرُوا (tuṣbarū) (tuṣbarū) |
يُصْبَرُوا (yuṣbarū) (yuṣbarū) | |||
f | تُصْبَرِي (tuṣbarī) (tuṣbarī) |
تُصْبَرَ (tuṣbara) (tuṣbara) |
تُصْبَرَا (tuṣbarā) (tuṣbarā) |
تُصْبَرْنَ (tuṣbarna) (tuṣbarna) |
يُصْبَرْنَ (yuṣbarna) (yuṣbarna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُصْبَرْ (ʾuṣbar) (ʾuṣbar) |
تُصْبَرْ (tuṣbar) (tuṣbar) |
يُصْبَرْ (yuṣbar) (yuṣbar) |
تُصْبَرَا (tuṣbarā) (tuṣbarā) |
يُصْبَرَا (yuṣbarā) (yuṣbarā) |
نُصْبَرْ (nuṣbar) (nuṣbar) |
تُصْبَرُوا (tuṣbarū) (tuṣbarū) |
يُصْبَرُوا (yuṣbarū) (yuṣbarū) | |||
f | تُصْبَرِي (tuṣbarī) (tuṣbarī) |
تُصْبَرْ (tuṣbar) (tuṣbar) |
تُصْبَرَا (tuṣbarā) (tuṣbarā) |
تُصْبَرْنَ (tuṣbarna) (tuṣbarna) |
يُصْبَرْنَ (yuṣbarna) (yuṣbarna) |