شَهِدَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- сведочити
- потврђивати
- бити очевидац
- видети
- угледати
- лично доживети
- потврдити
- оверити
Примери:
- .شَهِدَتْ الدُّوَلُ العَرَبِيَّةُ تَحَوُّلاتٍ سِيَاسِيَّةً وَإِجْتِمَاعِيَّةً بَعْدَ إِسْتِقْلالِهِمْ
- Арапске државе су доживеле политичке и друштвене промене након њиховог стицања независности.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
сведочити, потврђивати | يَشْهَدُ | شَهِدَ | 1. |
тражити да посведочи | يُشَهِّدُ | شَهَّدَ | 2. |
видети, гледати | يُشَاهِدُ | شَاهَدَ | 3. |
желети да буде присутан | يُشْهِدُ | أَشْهَدَ | 4. |
тражити сведочанство, рећи шехаду | يَتَشَهَّدُ | تَشَهَّدَ | 5. |
међусобно се видети | يَتَشَاهَدُ | تَشَاهَدَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
замолити да буде сведок | يَسْتَشْهِدُ | إِسْتَشْهَدَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .تَشْهَدُ الأَعْمَالُ عَلَى عَقْلِ الرَّجُلِ وَكَلِمَاتُهُ عَلَى عِلْمِهِ
- Дела сведоче о човековој памети, а његове речи о његовом знању.
Асоцијације:
- مَحْكَمَةٌ - судница
- حَيَاةٌ - живот
Изведене речи:
- شَاهِدٌ - доказ, сведочанство, навод, цитат, сведок
- شَاهِدَةٌ - сведокиња, доказ, сведочанство, цитат
- شِهَادٌ - мученик
- شَهَادَةٌ - сведочење, исказ, потврда
- شَهِيدٌ - сведок, мученик, шахит, погунили, пали, жртва
- مُشَاهَدٌ - виђен, видљив, приметан
- مُشَاهِدٌ - гледалац, посматрач
- مُشَاهَدَةٌ - виђење, посматрање, гледање
- مَشْهَدٌ - поглед, призор, место погибије мученика, сцена, вид, аспект, погреб
- مُشْهَدٌ - мученик, погунили, пали
- مَشْهَدَةٌ - састајалиште, збориште
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола شَهِدَ (šahida) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
شَاهِدٌ (šāhidun) (šāhidun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَشْهُودٌ (mašhūdun) (mašhūdun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شَهِدْتُ (šahidtu) (šahidtu) |
شَهِدْتَ (šahidta) (šahidta) |
شَهِدَ (šahida) |
شَهِدْتُمَا (šahidtumā) (šahidtumā) |
شَهِدَا (šahidā) (šahidā) |
شَهِدْنَا (šahidnā) (šahidnā) |
شَهِدْتُمْ (šahidtum) (šahidtum) |
شَهِدُوا (šahidū) (šahidū) | |||
f | شَهِدْتِ (šahidti) (šahidti) |
شَهِدَتْ (šahidat) (šahidat) |
شَهِدَتَا (šahidatā) (šahidatā) |
شَهِدْتُنَّ (šahidtunna) (šahidtunna) |
شَهِدْنَ (šahidna) (šahidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَشْهَدُ (ʾašhadu) (ʾašhadu) |
تَشْهَدُ (tašhadu) (tašhadu) |
يَشْهَدُ (yašhadu) (yašhadu) |
تَشْهَدَانِ (tašhadāni) (tašhadāni) |
يَشْهَدَانِ (yašhadāni) (yašhadāni) |
نَشْهَدُ (našhadu) (našhadu) |
تَشْهَدُونَ (tašhadūna) (tašhadūna) |
يَشْهَدُونَ (yašhadūna) (yašhadūna) | |||
f | تَشْهَدِينَ (tašhadīna) (tašhadīna) |
تَشْهَدُ (tašhadu) (tašhadu) |
تَشْهَدَانِ (tašhadāni) (tašhadāni) |
تَشْهَدْنَ (tašhadna) (tašhadna) |
يَشْهَدْنَ (yašhadna) (yašhadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَشْهَدَ (ʾašhada) (ʾašhada) |
تَشْهَدَ (tašhada) (tašhada) |
يَشْهَدَ (yašhada) (yašhada) |
تَشْهَدَا (tašhadā) (tašhadā) |
يَشْهَدَا (yašhadā) (yašhadā) |
نَشْهَدَ (našhada) (našhada) |
تَشْهَدُوا (tašhadū) (tašhadū) |
يَشْهَدُوا (yašhadū) (yašhadū) | |||
f | تَشْهَدِي (tašhadī) (tašhadī) |
تَشْهَدَ (tašhada) (tašhada) |
تَشْهَدَا (tašhadā) (tašhadā) |
تَشْهَدْنَ (tašhadna) (tašhadna) |
يَشْهَدْنَ (yašhadna) (yašhadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَشْهَدْ (ʾašhad) (ʾašhad) |
تَشْهَدْ (tašhad) (tašhad) |
يَشْهَدْ (yašhad) (yašhad) |
تَشْهَدَا (tašhadā) (tašhadā) |
يَشْهَدَا (yašhadā) (yašhadā) |
نَشْهَدْ (našhad) (našhad) |
تَشْهَدُوا (tašhadū) (tašhadū) |
يَشْهَدُوا (yašhadū) (yašhadū) | |||
f | تَشْهَدِي (tašhadī) (tašhadī) |
تَشْهَدْ (tašhad) (tašhad) |
تَشْهَدَا (tašhadā) (tašhadā) |
تَشْهَدْنَ (tašhadna) (tašhadna) |
يَشْهَدْنَ (yašhadna) (yašhadna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِشْهَدْ (išhad) (išhad) |
اِشْهَدَا (išhadā) (išhadā) |
اِشْهَدُوا (išhadū) (išhadū) |
||||||||
f | اِشْهَدِي (išhadī) (išhadī) |
اِشْهَدْنَ (išhadna) (išhadna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شُهِدْتُ (šuhidtu) (šuhidtu) |
شُهِدْتَ (šuhidta) (šuhidta) |
شُهِدَ (šuhida) |
شُهِدْتُمَا (šuhidtumā) (šuhidtumā) |
شُهِدَا (šuhidā) (šuhidā) |
شُهِدْنَا (šuhidnā) (šuhidnā) |
شُهِدْتُمْ (šuhidtum) (šuhidtum) |
شُهِدُوا (šuhidū) (šuhidū) | |||
f | شُهِدْتِ (šuhidti) (šuhidti) |
شُهِدَتْ (šuhidat) (šuhidat) |
شُهِدَتَا (šuhidatā) (šuhidatā) |
شُهِدْتُنَّ (šuhidtunna) (šuhidtunna) |
شُهِدْنَ (šuhidna) (šuhidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُشْهَدُ (ʾušhadu) (ʾušhadu) |
تُشْهَدُ (tušhadu) (tušhadu) |
يُشْهَدُ (yušhadu) (yušhadu) |
تُشْهَدَانِ (tušhadāni) (tušhadāni) |
يُشْهَدَانِ (yušhadāni) (yušhadāni) |
نُشْهَدُ (nušhadu) (nušhadu) |
تُشْهَدُونَ (tušhadūna) (tušhadūna) |
يُشْهَدُونَ (yušhadūna) (yušhadūna) | |||
f | تُشْهَدِينَ (tušhadīna) (tušhadīna) |
تُشْهَدُ (tušhadu) (tušhadu) |
تُشْهَدَانِ (tušhadāni) (tušhadāni) |
تُشْهَدْنَ (tušhadna) (tušhadna) |
يُشْهَدْنَ (yušhadna) (yušhadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُشْهَدَ (ʾušhada) (ʾušhada) |
تُشْهَدَ (tušhada) (tušhada) |
يُشْهَدَ (yušhada) (yušhada) |
تُشْهَدَا (tušhadā) (tušhadā) |
يُشْهَدَا (yušhadā) (yušhadā) |
نُشْهَدَ (nušhada) (nušhada) |
تُشْهَدُوا (tušhadū) (tušhadū) |
يُشْهَدُوا (yušhadū) (yušhadū) | |||
f | تُشْهَدِي (tušhadī) (tušhadī) |
تُشْهَدَ (tušhada) (tušhada) |
تُشْهَدَا (tušhadā) (tušhadā) |
تُشْهَدْنَ (tušhadna) (tušhadna) |
يُشْهَدْنَ (yušhadna) (yušhadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُشْهَدْ (ʾušhad) (ʾušhad) |
تُشْهَدْ (tušhad) (tušhad) |
يُشْهَدْ (yušhad) (yušhad) |
تُشْهَدَا (tušhadā) (tušhadā) |
يُشْهَدَا (yušhadā) (yušhadā) |
نُشْهَدْ (nušhad) (nušhad) |
تُشْهَدُوا (tušhadū) (tušhadū) |
يُشْهَدُوا (yušhadū) (yušhadū) | |||
f | تُشْهَدِي (tušhadī) (tušhadī) |
تُشْهَدْ (tušhad) (tušhad) |
تُشْهَدَا (tušhadā) (tušhadā) |
تُشْهَدْنَ (tušhadna) (tušhadna) |
يُشْهَدْنَ (yušhadna) (yušhadna) |