رَهَبَ

Уплашен израз лица пред страшним призором.

Корен: ر ه ب

Изговор:

DIN: rahaba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бојати се
2. плашити се

Примери:

.رَهَبَتْ الفَتَاةُ مِن الزِّلْزِلَةِ

Девојка се уплашила од земљотреса.

Синоними:

• خَافَ - уплашити се
• خَشَى - уплашити се

Супротне речи:

• رَكَدَ - смирити се
• هَدَأَ - смирити се
• سَكَّنَ - смирити
• سَكَنَ - смирити се

Изреке и пословице:

.الشُّجَاعَةُ هِي عِنْدَمَا تَرْحَبُ إِلَى المَوْتِ و لَكِن تَبْقَى عَلَى أَيْ حَالٍ

Храброст је када си преплашен на смрт али ипак останеш до краја.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бојати се	يَرْهَبُ	رَهِبَ	1.
плашити	يُرَهِّبُ	رَهَّبَ	2.
/	/	/	3.
плашити, страшити, тероризирати	يُرْهِبُ	أَرْهَبَ	4.
уплашити, запретити	يَتَرَهَّبُ	تَرَهَّبَ	5.
један другог се бојати	يَتَرَاهَبُ	تَرَاهَبَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
заплашити	يَسْتَرْهِبُ	إِسْتَرْهَبَ	10.

Асоцијације:

• خَوْفٌ - Страх

Изведене речи:

• إِرْهَابٌ - застрашивање, терор, плашење, саботажа
• إِرْهَابِيٌّ - терориста, застрашивач
• تَرْهِيبٌ - плашење,застрашивање, претња
• رَاهِبٌ - монах, калуђер, самотњак
• رَاهِبَةٌ - опатица, часна сестра
• رَهَبٌ - страх, рукав
• رُهْبٌ - страх, бојазан
• رَهْبَاءُ - страх, бојазан
• رَهْبَانِ - јако плашљив
• رَهْبَانِيَّةٌ - монаштво
• رَهْبَةٌ - страхопоштовање
• رَهَبُوتٌ - силан страх, ужас, језа
• مَرْهُوبٌ - страшан, језовит, ужасан
• مَرَاهِبُ - страхоте, грозоте
• رَهِيبٌ - страшан, ужасан, језив
• رَهْبَىً - страх, бојазан

Сродни чланци са Википедије:

رَهَبَ

Преводи

Енглески: [1] to fear ☞en Италијански: [1] temere ☞it Немачки: [1] at frygte ☞de Шпански: [1] temer ☞es Француски: [1] à craindre ☞fr Фински: [1] pelätä ☞fi Грчки: [1] να φοβούνται ☞el

Руски: [1] бояться ☞ru Португалски: [1] a temer ☞pt Македонски: [1] се плашат ☞mk Српски: [1] бојати се ☞sr Мађарски: [1] félni ☞hu Бугарски: [1] страхуват ☞bg Кинески: [1] 害怕 ☞zh

Конјугација глагола رَهَبَ (rahaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاهِبٌ‎ (rāhibun) (rāhibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْهُوبٌ‎ (marhūbun) (marhūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَهَبْتُ‎ (rahabtu) (rahabtu)	رَهَبْتَ‎ (rahabta) (rahabta)	رَهَبَ (rahaba)		رَهَبْتُمَا‎ (rahabtumā) (rahabtumā)	رَهَبَا‎ (rahabā) (rahabā)		رَهَبْنَا‎ (rahabnā) (rahabnā)	رَهَبْتُمْ‎ (rahabtum) (rahabtum)	رَهَبُوا‎ (rahabū) (rahabū)
	f		رَهَبْتِ‎ (rahabti) (rahabti)	رَهَبَتْ‎ (rahabat) (rahabat)			رَهَبَتَا‎ (rahabatā) (rahabatā)			رَهَبْتُنَّ‎ (rahabtunna) (rahabtunna)	رَهَبْنَ‎ (rahabna) (rahabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْهَبُ‎ (ʾarhabu) (ʾarhabu)	تَرْهَبُ‎ (tarhabu) (tarhabu)	يَرْهَبُ‎ (yarhabu) (yarhabu)		تَرْهَبَانِ‎ (tarhabāni) (tarhabāni)	يَرْهَبَانِ‎ (yarhabāni) (yarhabāni)		نَرْهَبُ‎ (narhabu) (narhabu)	تَرْهَبُونَ‎ (tarhabūna) (tarhabūna)	يَرْهَبُونَ‎ (yarhabūna) (yarhabūna)
	f		تَرْهَبِينَ‎ (tarhabīna) (tarhabīna)	تَرْهَبُ‎ (tarhabu) (tarhabu)			تَرْهَبَانِ‎ (tarhabāni) (tarhabāni)			تَرْهَبْنَ‎ (tarhabna) (tarhabna)	يَرْهَبْنَ‎ (yarhabna) (yarhabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْهَبَ‎ (ʾarhaba) (ʾarhaba)	تَرْهَبَ‎ (tarhaba) (tarhaba)	يَرْهَبَ‎ (yarhaba) (yarhaba)		تَرْهَبَا‎ (tarhabā) (tarhabā)	يَرْهَبَا‎ (yarhabā) (yarhabā)		نَرْهَبَ‎ (narhaba) (narhaba)	تَرْهَبُوا‎ (tarhabū) (tarhabū)	يَرْهَبُوا‎ (yarhabū) (yarhabū)
	f		تَرْهَبِي‎ (tarhabī) (tarhabī)	تَرْهَبَ‎ (tarhaba) (tarhaba)			تَرْهَبَا‎ (tarhabā) (tarhabā)			تَرْهَبْنَ‎ (tarhabna) (tarhabna)	يَرْهَبْنَ‎ (yarhabna) (yarhabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْهَبْ‎ (ʾarhab) (ʾarhab)	تَرْهَبْ‎ (tarhab) (tarhab)	يَرْهَبْ‎ (yarhab) (yarhab)		تَرْهَبَا‎ (tarhabā) (tarhabā)	يَرْهَبَا‎ (yarhabā) (yarhabā)		نَرْهَبْ‎ (narhab) (narhab)	تَرْهَبُوا‎ (tarhabū) (tarhabū)	يَرْهَبُوا‎ (yarhabū) (yarhabū)
	f		تَرْهَبِي‎ (tarhabī) (tarhabī)	تَرْهَبْ‎ (tarhab) (tarhab)			تَرْهَبَا‎ (tarhabā) (tarhabā)			تَرْهَبْنَ‎ (tarhabna) (tarhabna)	يَرْهَبْنَ‎ (yarhabna) (yarhabna)
императив الأمر	m		اِرْهَبْ‎ (irhab) (irhab)			اِرْهَبَا‎ (irhabā) (irhabā)				اِرْهَبُوا‎ (irhabū) (irhabū)
	f		اِرْهَبِي‎ (irhabī) (irhabī)							اِرْهَبْنَ‎ (irhabna) (irhabna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُهِبْتُ‎ (ruhibtu) (ruhibtu)	رُهِبْتَ‎ (ruhibta) (ruhibta)	رُهِبَ (ruhiba)		رُهِبْتُمَا‎ (ruhibtumā) (ruhibtumā)	رُهِبَا‎ (ruhibā) (ruhibā)		رُهِبْنَا‎ (ruhibnā) (ruhibnā)	رُهِبْتُمْ‎ (ruhibtum) (ruhibtum)	رُهِبُوا‎ (ruhibū) (ruhibū)
	f		رُهِبْتِ‎ (ruhibti) (ruhibti)	رُهِبَتْ‎ (ruhibat) (ruhibat)			رُهِبَتَا‎ (ruhibatā) (ruhibatā)			رُهِبْتُنَّ‎ (ruhibtunna) (ruhibtunna)	رُهِبْنَ‎ (ruhibna) (ruhibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْهَبُ‎ (ʾurhabu) (ʾurhabu)	تُرْهَبُ‎ (turhabu) (turhabu)	يُرْهَبُ‎ (yurhabu) (yurhabu)		تُرْهَبَانِ‎ (turhabāni) (turhabāni)	يُرْهَبَانِ‎ (yurhabāni) (yurhabāni)		نُرْهَبُ‎ (nurhabu) (nurhabu)	تُرْهَبُونَ‎ (turhabūna) (turhabūna)	يُرْهَبُونَ‎ (yurhabūna) (yurhabūna)
	f		تُرْهَبِينَ‎ (turhabīna) (turhabīna)	تُرْهَبُ‎ (turhabu) (turhabu)			تُرْهَبَانِ‎ (turhabāni) (turhabāni)			تُرْهَبْنَ‎ (turhabna) (turhabna)	يُرْهَبْنَ‎ (yurhabna) (yurhabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْهَبَ‎ (ʾurhaba) (ʾurhaba)	تُرْهَبَ‎ (turhaba) (turhaba)	يُرْهَبَ‎ (yurhaba) (yurhaba)		تُرْهَبَا‎ (turhabā) (turhabā)	يُرْهَبَا‎ (yurhabā) (yurhabā)		نُرْهَبَ‎ (nurhaba) (nurhaba)	تُرْهَبُوا‎ (turhabū) (turhabū)	يُرْهَبُوا‎ (yurhabū) (yurhabū)
	f		تُرْهَبِي‎ (turhabī) (turhabī)	تُرْهَبَ‎ (turhaba) (turhaba)			تُرْهَبَا‎ (turhabā) (turhabā)			تُرْهَبْنَ‎ (turhabna) (turhabna)	يُرْهَبْنَ‎ (yurhabna) (yurhabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْهَبْ‎ (ʾurhab) (ʾurhab)	تُرْهَبْ‎ (turhab) (turhab)	يُرْهَبْ‎ (yurhab) (yurhab)		تُرْهَبَا‎ (turhabā) (turhabā)	يُرْهَبَا‎ (yurhabā) (yurhabā)		نُرْهَبْ‎ (nurhab) (nurhab)	تُرْهَبُوا‎ (turhabū) (turhabū)	يُرْهَبُوا‎ (yurhabū) (yurhabū)
	f		تُرْهَبِي‎ (turhabī) (turhabī)	تُرْهَبْ‎ (turhab) (turhab)			تُرْهَبَا‎ (turhabā) (turhabā)			تُرْهَبْنَ‎ (turhabna) (turhabna)	يُرْهَبْنَ‎ (yurhabna) (yurhabna)