رَقَصَ

Модеран плес.

Корен: ر ق ص*

Изговор:

DIN: raqaṣa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. плесати
2. треперити
3. бљескати /фатаморгана/

Примери:

.يَرْقُصُ البَنَاتُ فِي الحَفْلَةِ

Девојке играју на прослави.

Синоними:

• لَعِبَ - играти

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
плесати	يَرْقُصُ	رَقَصَ	1.
пустити да плеше	يُرَقِّصُ	رَقَّصَ	2.
/	/	/	3.
подстакнути да плеше	يُرَقِصُ	أَرْقَصَ	4.
поскакивати	يَتَرَقَّصُ	تَرَقَّصَ	5.
плесати	يَتَرَاقَصُ	تَرَاقَصَ	6.
/	/	/	7.
скочити	يَرْتَقِصُ	إِرْتَقَصَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• قَعَدَ - седети
• جَلَسَ - седети
• رَكَدَ - мировати

Изреке и пословице:

.الرَّقْصُ مُحَادَثَةٌ بَيْنَ الجِسْمِ و الرُّوحِ

Плес је разговор између тела и душе.

Асоцијације:

رَقْصٌ - плесање

Изведене речи:

• رَقْصٌ - плесање, тупкање,
• رَاقِصَةٌ - плесачица, играчица
• رَقَّاصٌ - плесач, клатно
• رَقَّاصَةٌ - плесачица
• رَقْصٌ تَوقِيعِيٌّ - ритмика, ритмичка гимнастика
• رَقْصُ البَطْنِ - трбушни плес
• مُرَاقِصَةٌ - партнерка у плесу
• مَرْقَصٌ - плесна дворана
• مَرْقَصَةٌ - плесна дворана
• مُرَّقِصٌ - к. усхићује, одушевљава
• مُرْقِصٌ - плесна мелодија (песма)

Сродни чланци са Википедије:

رَقَصَ

Преводи

Енглески: [1] Dance ☞en Италијански: [1] danzar ☞it Немачки: [1] dans ☞de Шпански: [1] danzar ☞es Француски: [1] danser ☞fr Фински: [1] tanssi ☞fi Грчки: [1] χορός ☞el

Руски: [1] танцевать ☞ru Португалски: [1] dançar ☞pt Македонски: [1] танцуват ☞mk Српски: [1] плесати ☞sr Мађарски: [1] táncolni ☞hu Бугарски: [1] танцувам ☞bg Кинески: [1] 跳舞 ☞zh

Конјугација глагола رَقَصَ (raqaṣa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاقِصٌ‎ (rāqiṣun) (rāqiṣun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْقُوصٌ‎ (marqūṣun) (marqūṣun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَقَصْتُ‎ (raqaṣtu) (raqaṣtu)	رَقَصْتَ‎ (raqaṣta) (raqaṣta)	رَقَصَ (raqaṣa)		رَقَصْتُمَا‎ (raqaṣtumā) (raqaṣtumā)	رَقَصَا‎ (raqaṣā) (raqaṣā)		رَقَصْنَا‎ (raqaṣnā) (raqaṣnā)	رَقَصْتُمْ‎ (raqaṣtum) (raqaṣtum)	رَقَصُوا‎ (raqaṣū) (raqaṣū)
	f		رَقَصْتِ‎ (raqaṣti) (raqaṣti)	رَقَصَتْ‎ (raqaṣat) (raqaṣat)			رَقَصَتَا‎ (raqaṣatā) (raqaṣatā)			رَقَصْتُنَّ‎ (raqaṣtunna) (raqaṣtunna)	رَقَصْنَ‎ (raqaṣna) (raqaṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْقُصُ‎ (ʾarquṣu) (ʾarquṣu)	تَرْقُصُ‎ (tarquṣu) (tarquṣu)	يَرْقُصُ‎ (yarquṣu) (yarquṣu)		تَرْقُصَانِ‎ (tarquṣāni) (tarquṣāni)	يَرْقُصَانِ‎ (yarquṣāni) (yarquṣāni)		نَرْقُصُ‎ (narquṣu) (narquṣu)	تَرْقُصُونَ‎ (tarquṣūna) (tarquṣūna)	يَرْقُصُونَ‎ (yarquṣūna) (yarquṣūna)
	f		تَرْقُصِينَ‎ (tarquṣīna) (tarquṣīna)	تَرْقُصُ‎ (tarquṣu) (tarquṣu)			تَرْقُصَانِ‎ (tarquṣāni) (tarquṣāni)			تَرْقُصْنَ‎ (tarquṣna) (tarquṣna)	يَرْقُصْنَ‎ (yarquṣna) (yarquṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْقُصَ‎ (ʾarquṣa) (ʾarquṣa)	تَرْقُصَ‎ (tarquṣa) (tarquṣa)	يَرْقُصَ‎ (yarquṣa) (yarquṣa)		تَرْقُصَا‎ (tarquṣā) (tarquṣā)	يَرْقُصَا‎ (yarquṣā) (yarquṣā)		نَرْقُصَ‎ (narquṣa) (narquṣa)	تَرْقُصُوا‎ (tarquṣū) (tarquṣū)	يَرْقُصُوا‎ (yarquṣū) (yarquṣū)
	f		تَرْقُصِي‎ (tarquṣī) (tarquṣī)	تَرْقُصَ‎ (tarquṣa) (tarquṣa)			تَرْقُصَا‎ (tarquṣā) (tarquṣā)			تَرْقُصْنَ‎ (tarquṣna) (tarquṣna)	يَرْقُصْنَ‎ (yarquṣna) (yarquṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْقُصْ‎ (ʾarquṣ) (ʾarquṣ)	تَرْقُصْ‎ (tarquṣ) (tarquṣ)	يَرْقُصْ‎ (yarquṣ) (yarquṣ)		تَرْقُصَا‎ (tarquṣā) (tarquṣā)	يَرْقُصَا‎ (yarquṣā) (yarquṣā)		نَرْقُصْ‎ (narquṣ) (narquṣ)	تَرْقُصُوا‎ (tarquṣū) (tarquṣū)	يَرْقُصُوا‎ (yarquṣū) (yarquṣū)
	f		تَرْقُصِي‎ (tarquṣī) (tarquṣī)	تَرْقُصْ‎ (tarquṣ) (tarquṣ)			تَرْقُصَا‎ (tarquṣā) (tarquṣā)			تَرْقُصْنَ‎ (tarquṣna) (tarquṣna)	يَرْقُصْنَ‎ (yarquṣna) (yarquṣna)
императив الأمر	m		اُرْقُصْ‎ (urquṣ) (urquṣ)			اُرْقُصَا‎ (urquṣā) (urquṣā)				اُرْقُصُوا‎ (urquṣū) (urquṣū)
	f		اُرْقُصِي‎ (urquṣī) (urquṣī)							اُرْقُصْنَ‎ (urquṣna) (urquṣna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُقِصْتُ‎ (ruqiṣtu) (ruqiṣtu)	رُقِصْتَ‎ (ruqiṣta) (ruqiṣta)	رُقِصَ (ruqiṣa)		رُقِصْتُمَا‎ (ruqiṣtumā) (ruqiṣtumā)	رُقِصَا‎ (ruqiṣā) (ruqiṣā)		رُقِصْنَا‎ (ruqiṣnā) (ruqiṣnā)	رُقِصْتُمْ‎ (ruqiṣtum) (ruqiṣtum)	رُقِصُوا‎ (ruqiṣū) (ruqiṣū)
	f		رُقِصْتِ‎ (ruqiṣti) (ruqiṣti)	رُقِصَتْ‎ (ruqiṣat) (ruqiṣat)			رُقِصَتَا‎ (ruqiṣatā) (ruqiṣatā)			رُقِصْتُنَّ‎ (ruqiṣtunna) (ruqiṣtunna)	رُقِصْنَ‎ (ruqiṣna) (ruqiṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْقَصُ‎ (ʾurqaṣu) (ʾurqaṣu)	تُرْقَصُ‎ (turqaṣu) (turqaṣu)	يُرْقَصُ‎ (yurqaṣu) (yurqaṣu)		تُرْقَصَانِ‎ (turqaṣāni) (turqaṣāni)	يُرْقَصَانِ‎ (yurqaṣāni) (yurqaṣāni)		نُرْقَصُ‎ (nurqaṣu) (nurqaṣu)	تُرْقَصُونَ‎ (turqaṣūna) (turqaṣūna)	يُرْقَصُونَ‎ (yurqaṣūna) (yurqaṣūna)
	f		تُرْقَصِينَ‎ (turqaṣīna) (turqaṣīna)	تُرْقَصُ‎ (turqaṣu) (turqaṣu)			تُرْقَصَانِ‎ (turqaṣāni) (turqaṣāni)			تُرْقَصْنَ‎ (turqaṣna) (turqaṣna)	يُرْقَصْنَ‎ (yurqaṣna) (yurqaṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْقَصَ‎ (ʾurqaṣa) (ʾurqaṣa)	تُرْقَصَ‎ (turqaṣa) (turqaṣa)	يُرْقَصَ‎ (yurqaṣa) (yurqaṣa)		تُرْقَصَا‎ (turqaṣā) (turqaṣā)	يُرْقَصَا‎ (yurqaṣā) (yurqaṣā)		نُرْقَصَ‎ (nurqaṣa) (nurqaṣa)	تُرْقَصُوا‎ (turqaṣū) (turqaṣū)	يُرْقَصُوا‎ (yurqaṣū) (yurqaṣū)
	f		تُرْقَصِي‎ (turqaṣī) (turqaṣī)	تُرْقَصَ‎ (turqaṣa) (turqaṣa)			تُرْقَصَا‎ (turqaṣā) (turqaṣā)			تُرْقَصْنَ‎ (turqaṣna) (turqaṣna)	يُرْقَصْنَ‎ (yurqaṣna) (yurqaṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْقَصْ‎ (ʾurqaṣ) (ʾurqaṣ)	تُرْقَصْ‎ (turqaṣ) (turqaṣ)	يُرْقَصْ‎ (yurqaṣ) (yurqaṣ)		تُرْقَصَا‎ (turqaṣā) (turqaṣā)	يُرْقَصَا‎ (yurqaṣā) (yurqaṣā)		نُرْقَصْ‎ (nurqaṣ) (nurqaṣ)	تُرْقَصُوا‎ (turqaṣū) (turqaṣū)	يُرْقَصُوا‎ (yurqaṣū) (yurqaṣū)
	f		تُرْقَصِي‎ (turqaṣī) (turqaṣī)	تُرْقَصْ‎ (turqaṣ) (turqaṣ)			تُرْقَصَا‎ (turqaṣā) (turqaṣā)			تُرْقَصْنَ‎ (turqaṣna) (turqaṣna)	يُرْقَصْنَ‎ (yurqaṣna) (yurqaṣna)