دَمَرَ

Храм који је уништио цунами.

Корен: د م ر*

Изговор:

DIN: damara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. пропасти
2. бити уништен
3. уништити
4. упропастити

Примери:

.دُمِرَ المَدِينَةَ بِأَكْمَلِهَا بِالقَنَابِلِ

Цео град је уништен бомбама.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
пропасти, уништити	يَدْمُرُ	دَمَرَ	1.
опустошити, разорити	يُدَمِّرُ	دَمَّرَ	2.
пробдетии (ноћ)	يُدَامِرُ	دَامَرَ	3.
/	/	/	4.
бити разрушен, разорен	يَتَدَمَّرُ	تَدَمَّرَ	5.
/	/	/	6.
бити уништен	يَنْدَمِرُ	إِنْدَمَرَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• سَقَطَ - пропасти
• وَقَعَ - пропасти
• هَوَى - пропасти
• تَخَرَّبَ - пропасти
• أَبادَ - уништити
• مَحا - уништити
• حَطَّمَ - уништити, упропастити
• أَفْسَدَ - упропастити

Супротне речи:

• خَلَقَ - створити
• أَبْدَعَ - створити
• إِبْتَكَرَ - створити
• بَنَى - саградити
• عَمَّرَ - саградити
• أَنْشَأَ - саградити

Изреке и пословице:

.الأَلَمُ أقْوَى مَحْرَكٍ فِي هَذِهِ الحَيَاةِ بِوَسْعِهِ أَنْ يَدْمُرَ الإِنْسَانَ بِقَدْرِ مَا بِوَسْعِهِ أَنْ يَنْفَذَهُ

Бол је најјачи мотор на овом свету, јер може уништити човека као што га може и испунити. - Абдурахман Муниф

Асоцијације:

• حَرْبٌ - рат
• قُنْبُلَةٌ - бомба
• مَوْتٌ - смрт

Изведене речи:

• تَدْمِيرٌ - рушење, разарање, уништавање
• دَامِرٌ - неваљао, ништарија
• دَمَارٌ - пропаст, уништење, разарање

Сродни чланци са Википедије:

دَمَرَ

Преводи

Енглески: [1] destroy ☞en Италијански: [1] distruggere ☞it Немачки: [1] zerstören ☞de Шпански: [1] destruir ☞es Француски: [1] détruire ☞fr Фински: [1] tuhota ☞fi Грчки: [1] καταστρέψει ☞el

Руски: [1] уничтожить ☞ru Португалски: [1] destruir ☞pt Македонски: [1] уничтожить ☞mk Српски: [1] уништити ☞sr Мађарски: [1] elpusztít ☞hu Бугарски: [1] унищожи ☞bg Кинески: [1] 破壞 ☞zh

Конјугација глагола دَمَرَ (damara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						دَامِرٌ (dāmirun) (dāmirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَدْمُورٌ (madmūrun) (madmūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دَمَرْتُ (damartu) (damartu)	دَمَرْتَ (damarta) (damarta)	دَمَرَ (damara)		دَمَرْتُمَا (damartumā) (damartumā)	دَمَرَا (damarā) (damarā)		دَمَرْنَا (damarnā) (damarnā)	دَمَرْتُمْ (damartum) (damartum)	دَمَرُوا (damarū) (damarū)
	f		دَمَرْتِ (damarti) (damarti)	دَمَرَتْ (damarat) (damarat)			دَمَرَتَا (damaratā) (damaratā)			دَمَرْتُنَّ (damartunna) (damartunna)	دَمَرْنَ (damarna) (damarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَدْمُرُ (ʾadmuru) (ʾadmuru)	تَدْمُرُ (tadmuru) (tadmuru)	يَدْمُرُ (yadmuru) (yadmuru)		تَدْمُرَانِ (tadmurāni) (tadmurāni)	يَدْمُرَانِ (yadmurāni) (yadmurāni)		نَدْمُرُ (nadmuru) (nadmuru)	تَدْمُرُونَ (tadmurūna) (tadmurūna)	يَدْمُرُونَ (yadmurūna) (yadmurūna)
	f		تَدْمُرِينَ (tadmurīna) (tadmurīna)	تَدْمُرُ (tadmuru) (tadmuru)			تَدْمُرَانِ (tadmurāni) (tadmurāni)			تَدْمُرْنَ (tadmurna) (tadmurna)	يَدْمُرْنَ (yadmurna) (yadmurna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَدْمُرَ (ʾadmura) (ʾadmura)	تَدْمُرَ (tadmura) (tadmura)	يَدْمُرَ (yadmura) (yadmura)		تَدْمُرَا (tadmurā) (tadmurā)	يَدْمُرَا (yadmurā) (yadmurā)		نَدْمُرَ (nadmura) (nadmura)	تَدْمُرُوا (tadmurū) (tadmurū)	يَدْمُرُوا (yadmurū) (yadmurū)
	f		تَدْمُرِي (tadmurī) (tadmurī)	تَدْمُرَ (tadmura) (tadmura)			تَدْمُرَا (tadmurā) (tadmurā)			تَدْمُرْنَ (tadmurna) (tadmurna)	يَدْمُرْنَ (yadmurna) (yadmurna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَدْمُرْ (ʾadmur) (ʾadmur)	تَدْمُرْ (tadmur) (tadmur)	يَدْمُرْ (yadmur) (yadmur)		تَدْمُرَا (tadmurā) (tadmurā)	يَدْمُرَا (yadmurā) (yadmurā)		نَدْمُرْ (nadmur) (nadmur)	تَدْمُرُوا (tadmurū) (tadmurū)	يَدْمُرُوا (yadmurū) (yadmurū)
	f		تَدْمُرِي (tadmurī) (tadmurī)	تَدْمُرْ (tadmur) (tadmur)			تَدْمُرَا (tadmurā) (tadmurā)			تَدْمُرْنَ (tadmurna) (tadmurna)	يَدْمُرْنَ (yadmurna) (yadmurna)
императив الأمر	m		اُدْمُرْ (udmur) (udmur)			اُدْمُرَا (udmurā) (udmurā)				اُدْمُرُوا (udmurū) (udmurū)
	f		اُدْمُرِي (udmurī) (udmurī)							اُدْمُرْنَ (udmurna) (udmurna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دُمِرْتُ (dumirtu) (dumirtu)	دُمِرْتَ (dumirta) (dumirta)	دُمِرَ (dumira)		دُمِرْتُمَا (dumirtumā) (dumirtumā)	دُمِرَا (dumirā) (dumirā)		دُمِرْنَا (dumirnā) (dumirnā)	دُمِرْتُمْ (dumirtum) (dumirtum)	دُمِرُوا (dumirū) (dumirū)
	f		دُمِرْتِ (dumirti) (dumirti)	دُمِرَتْ (dumirat) (dumirat)			دُمِرَتَا (dumiratā) (dumiratā)			دُمِرْتُنَّ (dumirtunna) (dumirtunna)	دُمِرْنَ (dumirna) (dumirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُدْمَرُ (ʾudmaru) (ʾudmaru)	تُدْمَرُ (tudmaru) (tudmaru)	يُدْمَرُ (yudmaru) (yudmaru)		تُدْمَرَانِ (tudmarāni) (tudmarāni)	يُدْمَرَانِ (yudmarāni) (yudmarāni)		نُدْمَرُ (nudmaru) (nudmaru)	تُدْمَرُونَ (tudmarūna) (tudmarūna)	يُدْمَرُونَ (yudmarūna) (yudmarūna)
	f		تُدْمَرِينَ (tudmarīna) (tudmarīna)	تُدْمَرُ (tudmaru) (tudmaru)			تُدْمَرَانِ (tudmarāni) (tudmarāni)			تُدْمَرْنَ (tudmarna) (tudmarna)	يُدْمَرْنَ (yudmarna) (yudmarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُدْمَرَ (ʾudmara) (ʾudmara)	تُدْمَرَ (tudmara) (tudmara)	يُدْمَرَ (yudmara) (yudmara)		تُدْمَرَا (tudmarā) (tudmarā)	يُدْمَرَا (yudmarā) (yudmarā)		نُدْمَرَ (nudmara) (nudmara)	تُدْمَرُوا (tudmarū) (tudmarū)	يُدْمَرُوا (yudmarū) (yudmarū)
	f		تُدْمَرِي (tudmarī) (tudmarī)	تُدْمَرَ (tudmara) (tudmara)			تُدْمَرَا (tudmarā) (tudmarā)			تُدْمَرْنَ (tudmarna) (tudmarna)	يُدْمَرْنَ (yudmarna) (yudmarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُدْمَرْ (ʾudmar) (ʾudmar)	تُدْمَرْ (tudmar) (tudmar)	يُدْمَرْ (yudmar) (yudmar)		تُدْمَرَا (tudmarā) (tudmarā)	يُدْمَرَا (yudmarā) (yudmarā)		نُدْمَرْ (nudmar) (nudmar)	تُدْمَرُوا (tudmarū) (tudmarū)	يُدْمَرُوا (yudmarū) (yudmarū)
	f		تُدْمَرِي (tudmarī) (tudmarī)	تُدْمَرْ (tudmar) (tudmar)			تُدْمَرَا (tudmarā) (tudmarā)			تُدْمَرْنَ (tudmarna) (tudmarna)	يُدْمَرْنَ (yudmarna) (yudmarna)