خَرَجَ

Човек излази из зграде.

Корен: خ ر ج*

Изговор:

DIN: ẖarağa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. изаћи
2. удаљити се
3. напустити
4. оставити

Примери:

.بَعْدَ أَنْ كَمَّلَ قِراءَةَ الكِتابِ خَرَجَ الطالِبُ مِن المَكْتَبَةِ

Након што је завршио са читањем књиге, студент је изашао из библиотеке.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
изаћи	يَخْرُجُ	خَرَجَ	1.
извести	يُخَرِّجُ	خَرَّجَ	2.
дописивати се	يُخَارِجُ	خَارَجَ	3.
извести, изнети, искрцати	يُخْرِجُ	أَخْرَجَ	4.
бити образован	يَتَخَرَّجُ	تَخَرَّجَ	5.
међусобно разделити	يَتَخَارَجُ	تَخَارَجَ	6.
/	/	/	7.
извадити, извући	يَخْتَرِجُ	إِخْتَرَجَ	8.
/	/	/	9.
извадити, извући	يَسْتَخْرِجُ	إِسْتَخْرَجَ	10.

Синоними:

• غادَرَ - напустити, оставити
• تَرَكَ - оставити, напустити
• تَبَعَّدَ - удаљити се

Супротне речи:

• دَخَلَ - ући
• أَتىَ - доћи

Изреке и пословице:

.الكَلِمَةُ التي تَخْرُجُ مِن الفَمِّ أَخْطَرُ مِن السَّيْفِ

Реч која излази из уста опаснија је од сабље.

Асоцијације:

• بَيْتٌ - кућа
• غُرْفَةٌ - соба
• طِفْلٌ - дете

Изведене речи:

• خارِجٌ - спољашњи
• خارِجِيٌّ - инострани, туђи
• خُروجٌ - излазак, одлазак, исељење
• مَخْرَجٌ - излаз, спас
• إِخْراجٌ - извођење, изношење, извоз, удаљавање
• إِسْتِخْراجٌ - изношење, вађење, извлачење, извод
• تَخْريجٌ - извлачење, извођење, образовање, одгој
• خارِجَ - изван, ван
• مُخْرَجٌ - исход, резултат, извоз

Сродни чланци са Википедије:

خَرَجَ

Преводи

Енглески: [1] go out ☞en Италијански: [1] uscire ☞it Немачки: [1] hinausgehen ☞de Шпански: [1] salir ☞es Француски: [1] sortir ☞fr Фински: [1] mennä ulos ☞fi Грчки: [1] βγαίνω ☞el

Руски: [1] выходить ☞ru Португалски: [1] sair ☞pt Македонски: [1] излезеш ☞mk Српски: [1] изаћи ☞sr Мађарски: [1] kimegy ☞hu Бугарски: [1] излизам ☞bg Кинески: [1] 出 ☞zh

Конјугација глагола خَرَجَ (ẖarağa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَارِجٌ (ḵārijun) (ẖāriğun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْرُوجٌ (maḵrūjun) (maẖrūğun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَرَجْتُ (ḵarajtu) (ẖarağtu)	خَرَجْتَ (ḵarajta) (ẖarağta)	خَرَجَ (ẖarağa)		خَرَجْتُمَا (ḵarajtumā) (ẖarağtumā)	خَرَجَا (ḵarajā) (ẖarağā)		خَرَجْنَا (ḵarajnā) (ẖarağnā)	خَرَجْتُمْ (ḵarajtum) (ẖarağtum)	خَرَجُوا (ḵarajū) (ẖarağū)
	f		خَرَجْتِ (ḵarajti) (ẖarağti)	خَرَجَتْ (ḵarajat) (ẖarağat)			خَرَجَتَا (ḵarajatā) (ẖarağatā)			خَرَجْتُنَّ (ḵarajtunna) (ẖarağtunna)	خَرَجْنَ (ḵarajna) (ẖarağna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْرُجُ (ʾaḵruju) (ʾaẖruğu)	تَخْرُجُ (taḵruju) (taẖruğu)	يَخْرُجُ (yaḵruju) (yaẖruğu)		تَخْرُجَانِ (taḵrujāni) (taẖruğāni)	يَخْرُجَانِ (yaḵrujāni) (yaẖruğāni)		نَخْرُجُ (naḵruju) (naẖruğu)	تَخْرُجُونَ (taḵrujūna) (taẖruğūna)	يَخْرُجُونَ (yaḵrujūna) (yaẖruğūna)
	f		تَخْرُجِينَ (taḵrujīna) (taẖruğīna)	تَخْرُجُ (taḵruju) (taẖruğu)			تَخْرُجَانِ (taḵrujāni) (taẖruğāni)			تَخْرُجْنَ (taḵrujna) (taẖruğna)	يَخْرُجْنَ (yaḵrujna) (yaẖruğna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْرُجَ (ʾaḵruja) (ʾaẖruğa)	تَخْرُجَ (taḵruja) (taẖruğa)	يَخْرُجَ (yaḵruja) (yaẖruğa)		تَخْرُجَا (taḵrujā) (taẖruğā)	يَخْرُجَا (yaḵrujā) (yaẖruğā)		نَخْرُجَ (naḵruja) (naẖruğa)	تَخْرُجُوا (taḵrujū) (taẖruğū)	يَخْرُجُوا (yaḵrujū) (yaẖruğū)
	f		تَخْرُجِي (taḵrujī) (taẖruğī)	تَخْرُجَ (taḵruja) (taẖruğa)			تَخْرُجَا (taḵrujā) (taẖruğā)			تَخْرُجْنَ (taḵrujna) (taẖruğna)	يَخْرُجْنَ (yaḵrujna) (yaẖruğna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْرُجْ (ʾaḵruj) (ʾaẖruğ)	تَخْرُجْ (taḵruj) (taẖruğ)	يَخْرُجْ (yaḵruj) (yaẖruğ)		تَخْرُجَا (taḵrujā) (taẖruğā)	يَخْرُجَا (yaḵrujā) (yaẖruğā)		نَخْرُجْ (naḵruj) (naẖruğ)	تَخْرُجُوا (taḵrujū) (taẖruğū)	يَخْرُجُوا (yaḵrujū) (yaẖruğū)
	f		تَخْرُجِي (taḵrujī) (taẖruğī)	تَخْرُجْ (taḵruj) (taẖruğ)			تَخْرُجَا (taḵrujā) (taẖruğā)			تَخْرُجْنَ (taḵrujna) (taẖruğna)	يَخْرُجْنَ (yaḵrujna) (yaẖruğna)
императив الأمر	m		اُخْرُجْ (uḵruj) (uẖruğ)			اُخْرُجَا (uḵrujā) (uẖruğā)				اُخْرُجُوا (uḵrujū) (uẖruğū)
	f		اُخْرُجِي (uḵrujī) (uẖruğī)							اُخْرُجْنَ (uḵrujna) (uẖruğna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُرِجْتُ (ḵurijtu) (ẖuriğtu)	خُرِجْتَ (ḵurijta) (ẖuriğta)	خُرِجَ (ẖuriğa)		خُرِجْتُمَا (ḵurijtumā) (ẖuriğtumā)	خُرِجَا (ḵurijā) (ẖuriğā)		خُرِجْنَا (ḵurijnā) (ẖuriğnā)	خُرِجْتُمْ (ḵurijtum) (ẖuriğtum)	خُرِجُوا (ḵurijū) (ẖuriğū)
	f		خُرِجْتِ (ḵurijti) (ẖuriğti)	خُرِجَتْ (ḵurijat) (ẖuriğat)			خُرِجَتَا (ḵurijatā) (ẖuriğatā)			خُرِجْتُنَّ (ḵurijtunna) (ẖuriğtunna)	خُرِجْنَ (ḵurijna) (ẖuriğna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْرَجُ (ʾuḵraju) (ʾuẖrağu)	تُخْرَجُ (tuḵraju) (tuẖrağu)	يُخْرَجُ (yuḵraju) (yuẖrağu)		تُخْرَجَانِ (tuḵrajāni) (tuẖrağāni)	يُخْرَجَانِ (yuḵrajāni) (yuẖrağāni)		نُخْرَجُ (nuḵraju) (nuẖrağu)	تُخْرَجُونَ (tuḵrajūna) (tuẖrağūna)	يُخْرَجُونَ (yuḵrajūna) (yuẖrağūna)
	f		تُخْرَجِينَ (tuḵrajīna) (tuẖrağīna)	تُخْرَجُ (tuḵraju) (tuẖrağu)			تُخْرَجَانِ (tuḵrajāni) (tuẖrağāni)			تُخْرَجْنَ (tuḵrajna) (tuẖrağna)	يُخْرَجْنَ (yuḵrajna) (yuẖrağna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْرَجَ (ʾuḵraja) (ʾuẖrağa)	تُخْرَجَ (tuḵraja) (tuẖrağa)	يُخْرَجَ (yuḵraja) (yuẖrağa)		تُخْرَجَا (tuḵrajā) (tuẖrağā)	يُخْرَجَا (yuḵrajā) (yuẖrağā)		نُخْرَجَ (nuḵraja) (nuẖrağa)	تُخْرَجُوا (tuḵrajū) (tuẖrağū)	يُخْرَجُوا (yuḵrajū) (yuẖrağū)
	f		تُخْرَجِي (tuḵrajī) (tuẖrağī)	تُخْرَجَ (tuḵraja) (tuẖrağa)			تُخْرَجَا (tuḵrajā) (tuẖrağā)			تُخْرَجْنَ (tuḵrajna) (tuẖrağna)	يُخْرَجْنَ (yuḵrajna) (yuẖrağna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْرَجْ (ʾuḵraj) (ʾuẖrağ)	تُخْرَجْ (tuḵraj) (tuẖrağ)	يُخْرَجْ (yuḵraj) (yuẖrağ)		تُخْرَجَا (tuḵrajā) (tuẖrağā)	يُخْرَجَا (yuḵrajā) (yuẖrağā)		نُخْرَجْ (nuḵraj) (nuẖrağ)	تُخْرَجُوا (tuḵrajū) (tuẖrağū)	يُخْرَجُوا (yuḵrajū) (yuẖrağū)
	f		تُخْرَجِي (tuḵrajī) (tuẖrağī)	تُخْرَجْ (tuḵraj) (tuẖrağ)			تُخْرَجَا (tuḵrajā) (tuẖrağā)			تُخْرَجْنَ (tuḵrajna) (tuẖrağna)	يُخْرَجْنَ (yuḵrajna) (yuẖrağna)