حَمِدَ

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَمِدَ	يَحْمَدُ

Корен: ح م د*

Изговор:

DIN: ḥamida

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

похвалити

Примери:

.بَرُزَ فِي مَجَالِ السِّيَاسَةِ فحُمِدَ

Истакао се је у политици те је био похваљен.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
похвалити	يَحْمَدُ	حَمِدَ	1.
много (стално) се захваљивати (Богу)	يُحَمِّدُ	حَمَّدَ	2.
/	/	/	3.
учинити похвално дело; бити похваљен; заслуживати похвалу	يُحْمِدُ	أَحْمَدُ	4.
правити се да хвали (захвалним)	يَتَحَمَّدُ	تَحَمَّدَ	5.
хвалити један другог	يَتَحَامَدُ	تَحَامَدَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
тражити (позивати) да буде захвалан (да га хвали)	يَسْتَحْدِمُ	إِسْتَحْدَمَ	10.

Синоними:

مَدَحَ - хвалити, похвалити; славити, прославити (у песми)
قَرَّظَ - хвалити, уздизати, славити; дати похвалну крутику
أَطْرَى - претерано хвалити, узносити, уздизати

Супротне речи:

ثَلَبَ - прекорити, изгрдити, испсовати; оговарати, клеветати
شَتَمَ - изгрдити, изружити, прекорити, увредити
إِحْتَقَرَ - презирати; потцењивати, понижавати

Изреке и пословице:

.وَلَكِنْ فِي النِّهَايَةِ سَتَحْمِدُ اللّامُبَالاَةُ نَفْسَهَا كَسِلَاحٍ مُدَمِّرٍ

Међутим, равнодушност ће на крају похвалити себе као разарајуће оружје.

Лионел Шрајвер

Асоцијације:

مَدْحٌ - хваљење, уздизање; похвала, хвалоспев
سَعَادَةٌ - срећа, блаженство; напредак, успех
نَجَاحٌ - успех, срећан исход; полагање (испита)

Изведене речи:

حًمِدَ عَلَى - захвалити се за; дати накнаду, узвратити за
حَمِدَ عَلَى - (раз)љутити се на
أَحْمَدُ - (нај)похваљенији
حَامِدٌ - који хвали, захвалан
حَمَادِ لَهُ - хвала му!
حَمَّادٌ - коли много, стално хвали
حَمَدٌ - хваљен
حَمْدٌ - хвала; захвалност; накнада
حَمُودٌ - хваљен, похвалан, слављен
حَمِيدٌ - похвалан, хваљен, чувен, доброћудан, безопасан/болест/
مُحَمَّدٌ - много хваљен, достојан сваке хвале
مُحْمَدَةٌ - похвално дело
مَحْمُودٌ - хваљен, похвалан, хвалевредан

Сродни чланци са Википедије:

حَمِدَ

Преводи

Енглески: [1] commend ☞^en

Италијански: [1] lodare ☞^it

Немачки: [1] empfehlen ☞^de

Шпански: [1] elogiar ☞^es

Француски: [1] louer ☞^fr

Фински: [1] kiittää ☞^fi

Грчки: [1] επαινώ ☞^el

Руски: [1] хвалить ☞^ru

Португалски: [1] elogiar ☞^pt

Македонски: [1] поздравувам ☞^mk

Српски: [1] похвалити ☞^sr

Мађарски: [1] rábíz ☞^hu

Бугарски: [1] хваля ☞^bg

Кинески: [1] 表彰 ☞^zh

Конјугација глагола حَمِدَ (ḥamida) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					حَامِدٌ (ḥāmidun) (ḥāmidun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَحْمُودٌ (maḥmūdun) (maḥmūdun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَمِدْتُ (ḥamidtu) (ḥamidtu)	حَمِدْتَ (ḥamidta) (ḥamidta)	حَمِدَ (ḥamida)	حَمِدْتُمَا (ḥamidtumā) (ḥamidtumā)	حَمِدَا (ḥamidā) (ḥamidā)	حَمِدْنَا (ḥamidnā) (ḥamidnā)	حَمِدْتُمْ (ḥamidtum) (ḥamidtum)	حَمِدُوا (ḥamidū) (ḥamidū)
индикатив перфекта الماضي	f	حَمِدْتُ (ḥamidtu) (ḥamidtu)	حَمِدْتِ (ḥamidti) (ḥamidti)	حَمِدَتْ (ḥamidat) (ḥamidat)	حَمِدْتُمَا (ḥamidtumā) (ḥamidtumā)	حَمِدَتَا (ḥamidatā) (ḥamidatā)	حَمِدْنَا (ḥamidnā) (ḥamidnā)	حَمِدْتُنَّ (ḥamidtunna) (ḥamidtunna)	حَمِدْنَ (ḥamidna) (ḥamidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْمَدُ (ʾaḥmadu) (ʾaḥmadu)	تَحْمَدُ (taḥmadu) (taḥmadu)	يَحْمَدُ (yaḥmadu) (yaḥmadu)	تَحْمَدَانِ (taḥmadāni) (taḥmadāni)	يَحْمَدَانِ (yaḥmadāni) (yaḥmadāni)	نَحْمَدُ (naḥmadu) (naḥmadu)	تَحْمَدُونَ (taḥmadūna) (taḥmadūna)	يَحْمَدُونَ (yaḥmadūna) (yaḥmadūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَحْمَدُ (ʾaḥmadu) (ʾaḥmadu)	تَحْمَدِينَ (taḥmadīna) (taḥmadīna)	تَحْمَدُ (taḥmadu) (taḥmadu)	تَحْمَدَانِ (taḥmadāni) (taḥmadāni)	تَحْمَدَانِ (taḥmadāni) (taḥmadāni)	نَحْمَدُ (naḥmadu) (naḥmadu)	تَحْمَدْنَ (taḥmadna) (taḥmadna)	يَحْمَدْنَ (yaḥmadna) (yaḥmadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْمَدَ (ʾaḥmada) (ʾaḥmada)	تَحْمَدَ (taḥmada) (taḥmada)	يَحْمَدَ (yaḥmada) (yaḥmada)	تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā)	يَحْمَدَا (yaḥmadā) (yaḥmadā)	نَحْمَدَ (naḥmada) (naḥmada)	تَحْمَدُوا (taḥmadū) (taḥmadū)	يَحْمَدُوا (yaḥmadū) (yaḥmadū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَحْمَدَ (ʾaḥmada) (ʾaḥmada)	تَحْمَدِي (taḥmadī) (taḥmadī)	تَحْمَدَ (taḥmada) (taḥmada)	تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā)	تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā)	نَحْمَدَ (naḥmada) (naḥmada)	تَحْمَدْنَ (taḥmadna) (taḥmadna)	يَحْمَدْنَ (yaḥmadna) (yaḥmadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْمَدْ (ʾaḥmad) (ʾaḥmad)	تَحْمَدْ (taḥmad) (taḥmad)	يَحْمَدْ (yaḥmad) (yaḥmad)	تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā)	يَحْمَدَا (yaḥmadā) (yaḥmadā)	نَحْمَدْ (naḥmad) (naḥmad)	تَحْمَدُوا (taḥmadū) (taḥmadū)	يَحْمَدُوا (yaḥmadū) (yaḥmadū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَحْمَدْ (ʾaḥmad) (ʾaḥmad)	تَحْمَدِي (taḥmadī) (taḥmadī)	تَحْمَدْ (taḥmad) (taḥmad)	تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā)	تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā)	نَحْمَدْ (naḥmad) (naḥmad)	تَحْمَدْنَ (taḥmadna) (taḥmadna)	يَحْمَدْنَ (yaḥmadna) (yaḥmadna)
императив الأمر	m		اِحْمَدْ (iḥmad) (iḥmad)		اِحْمَدَا (iḥmadā) (iḥmadā)			اِحْمَدُوا (iḥmadū) (iḥmadū)
императив الأمر	f		اِحْمَدِي (iḥmadī) (iḥmadī)		اِحْمَدَا (iḥmadā) (iḥmadā)			اِحْمَدْنَ (iḥmadna) (iḥmadna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُمِدْتُ (ḥumidtu) (ḥumidtu)	حُمِدْتَ (ḥumidta) (ḥumidta)	حُمِدَ (ḥumida)	حُمِدْتُمَا (ḥumidtumā) (ḥumidtumā)	حُمِدَا (ḥumidā) (ḥumidā)	حُمِدْنَا (ḥumidnā) (ḥumidnā)	حُمِدْتُمْ (ḥumidtum) (ḥumidtum)	حُمِدُوا (ḥumidū) (ḥumidū)
индикатив перфекта الماضي	f	حُمِدْتُ (ḥumidtu) (ḥumidtu)	حُمِدْتِ (ḥumidti) (ḥumidti)	حُمِدَتْ (ḥumidat) (ḥumidat)	حُمِدْتُمَا (ḥumidtumā) (ḥumidtumā)	حُمِدَتَا (ḥumidatā) (ḥumidatā)	حُمِدْنَا (ḥumidnā) (ḥumidnā)	حُمِدْتُنَّ (ḥumidtunna) (ḥumidtunna)	حُمِدْنَ (ḥumidna) (ḥumidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْمَدُ (ʾuḥmadu) (ʾuḥmadu)	تُحْمَدُ (tuḥmadu) (tuḥmadu)	يُحْمَدُ (yuḥmadu) (yuḥmadu)	تُحْمَدَانِ (tuḥmadāni) (tuḥmadāni)	يُحْمَدَانِ (yuḥmadāni) (yuḥmadāni)	نُحْمَدُ (nuḥmadu) (nuḥmadu)	تُحْمَدُونَ (tuḥmadūna) (tuḥmadūna)	يُحْمَدُونَ (yuḥmadūna) (yuḥmadūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُحْمَدُ (ʾuḥmadu) (ʾuḥmadu)	تُحْمَدِينَ (tuḥmadīna) (tuḥmadīna)	تُحْمَدُ (tuḥmadu) (tuḥmadu)	تُحْمَدَانِ (tuḥmadāni) (tuḥmadāni)	تُحْمَدَانِ (tuḥmadāni) (tuḥmadāni)	نُحْمَدُ (nuḥmadu) (nuḥmadu)	تُحْمَدْنَ (tuḥmadna) (tuḥmadna)	يُحْمَدْنَ (yuḥmadna) (yuḥmadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْمَدَ (ʾuḥmada) (ʾuḥmada)	تُحْمَدَ (tuḥmada) (tuḥmada)	يُحْمَدَ (yuḥmada) (yuḥmada)	تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā)	يُحْمَدَا (yuḥmadā) (yuḥmadā)	نُحْمَدَ (nuḥmada) (nuḥmada)	تُحْمَدُوا (tuḥmadū) (tuḥmadū)	يُحْمَدُوا (yuḥmadū) (yuḥmadū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُحْمَدَ (ʾuḥmada) (ʾuḥmada)	تُحْمَدِي (tuḥmadī) (tuḥmadī)	تُحْمَدَ (tuḥmada) (tuḥmada)	تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā)	تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā)	نُحْمَدَ (nuḥmada) (nuḥmada)	تُحْمَدْنَ (tuḥmadna) (tuḥmadna)	يُحْمَدْنَ (yuḥmadna) (yuḥmadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْمَدْ (ʾuḥmad) (ʾuḥmad)	تُحْمَدْ (tuḥmad) (tuḥmad)	يُحْمَدْ (yuḥmad) (yuḥmad)	تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā)	يُحْمَدَا (yuḥmadā) (yuḥmadā)	نُحْمَدْ (nuḥmad) (nuḥmad)	تُحْمَدُوا (tuḥmadū) (tuḥmadū)	يُحْمَدُوا (yuḥmadū) (yuḥmadū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُحْمَدْ (ʾuḥmad) (ʾuḥmad)	تُحْمَدِي (tuḥmadī) (tuḥmadī)	تُحْمَدْ (tuḥmad) (tuḥmad)	تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā)	تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā)	نُحْمَدْ (nuḥmad) (nuḥmad)	تُحْمَدْنَ (tuḥmadna) (tuḥmadna)	يُحْمَدْنَ (yuḥmadna) (yuḥmadna)

Референце