حَتَفَ

Каин убија Авеља.

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَتَفَ	يَحْتِفُ

Корен: ح ت ف*

Изговор:

DIN: ḥatafa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. убити
2. усмртити

Примери:

.حَتَفْتُ كَلْبًا بِسَيٌَارَةٍ مُصَادِفَةً

Случајно сам усмртио пса колима.

Синоними:

• قَتَلَ - убити
• أَمَاتَ - усмртити
• مَوَّتَ - усмртити

Супротне речи:

• تَرَفَّقَ - поштедети
• أَشْفَقَ - поштедети
• أَذِنَ - поштедети
• عَفَا - поштедети

Изреке и пословице:

.يُمْكِنُكُمْ قِتَالَ عَامَةَ الجَيْشِ وَلَكِنَّ لَا يُمْكِنُكُمْ يَحْتِفَ طَمُوحَةَ الرَّجُلِ

Можете убити генерала једне војске, али не можете убити амбиције једног човека.

Асоцијације:

• مَوْتٌ - смрт
• قِتَالٌ - убијање, убиство

Изведене речи:

• حَتْفٌ - смрт
• حَتْفَةٌ - мртва (змија)

Сродни чланци са Википедије:

حَتَفَ

Преводи

Енглески: [1] kill ☞en Италијански: [1] uccidere ☞it Немачки: [1] töten ☞de Шпански: [1] matar ☞es Француски: [1] tuer ☞fr Фински: [1] tappaa ☞fi Грчки: [1] σκοτώσει ☞el

Руски: [1] убить ☞ru Португалски: [1] matar ☞pt Македонски: [1] убие ☞mk Српски: [1] убити ☞sr Мађарски: [1] megöl ☞hu Бугарски: [1] убивам ☞bg Кинески: [1] 殺 ☞zh

Конјугација глагола حَتَفَ (ḥatafa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاتِفٌ‎ (ḥātifun) (ḥātifun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْتُوفٌ‎ (maḥtūfun) (maḥtūfun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَتَفْتُ‎ (ḥataftu) (ḥataftu)	حَتَفْتَ‎ (ḥatafta) (ḥatafta)	حَتَفَ (ḥatafa)		حَتَفْتُمَا‎ (ḥataftumā) (ḥataftumā)	حَتَفَا‎ (ḥatafā) (ḥatafā)		حَتَفْنَا‎ (ḥatafnā) (ḥatafnā)	حَتَفْتُمْ‎ (ḥataftum) (ḥataftum)	حَتَفُوا‎ (ḥatafū) (ḥatafū)
	f		حَتَفْتِ‎ (ḥatafti) (ḥatafti)	حَتَفَتْ‎ (ḥatafat) (ḥatafat)			حَتَفَتَا‎ (ḥatafatā) (ḥatafatā)			حَتَفْتُنَّ‎ (ḥataftunna) (ḥataftunna)	حَتَفْنَ‎ (ḥatafna) (ḥatafna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْتِفُ‎ (ʾaḥtifu) (ʾaḥtifu)	تَحْتِفُ‎ (taḥtifu) (taḥtifu)	يَحْتِفُ‎ (yaḥtifu) (yaḥtifu)		تَحْتِفَانِ‎ (taḥtifāni) (taḥtifāni)	يَحْتِفَانِ‎ (yaḥtifāni) (yaḥtifāni)		نَحْتِفُ‎ (naḥtifu) (naḥtifu)	تَحْتِفُونَ‎ (taḥtifūna) (taḥtifūna)	يَحْتِفُونَ‎ (yaḥtifūna) (yaḥtifūna)
	f		تَحْتِفِينَ‎ (taḥtifīna) (taḥtifīna)	تَحْتِفُ‎ (taḥtifu) (taḥtifu)			تَحْتِفَانِ‎ (taḥtifāni) (taḥtifāni)			تَحْتِفْنَ‎ (taḥtifna) (taḥtifna)	يَحْتِفْنَ‎ (yaḥtifna) (yaḥtifna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْتِفَ‎ (ʾaḥtifa) (ʾaḥtifa)	تَحْتِفَ‎ (taḥtifa) (taḥtifa)	يَحْتِفَ‎ (yaḥtifa) (yaḥtifa)		تَحْتِفَا‎ (taḥtifā) (taḥtifā)	يَحْتِفَا‎ (yaḥtifā) (yaḥtifā)		نَحْتِفَ‎ (naḥtifa) (naḥtifa)	تَحْتِفُوا‎ (taḥtifū) (taḥtifū)	يَحْتِفُوا‎ (yaḥtifū) (yaḥtifū)
	f		تَحْتِفِي‎ (taḥtifī) (taḥtifī)	تَحْتِفَ‎ (taḥtifa) (taḥtifa)			تَحْتِفَا‎ (taḥtifā) (taḥtifā)			تَحْتِفْنَ‎ (taḥtifna) (taḥtifna)	يَحْتِفْنَ‎ (yaḥtifna) (yaḥtifna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْتِفْ‎ (ʾaḥtif) (ʾaḥtif)	تَحْتِفْ‎ (taḥtif) (taḥtif)	يَحْتِفْ‎ (yaḥtif) (yaḥtif)		تَحْتِفَا‎ (taḥtifā) (taḥtifā)	يَحْتِفَا‎ (yaḥtifā) (yaḥtifā)		نَحْتِفْ‎ (naḥtif) (naḥtif)	تَحْتِفُوا‎ (taḥtifū) (taḥtifū)	يَحْتِفُوا‎ (yaḥtifū) (yaḥtifū)
	f		تَحْتِفِي‎ (taḥtifī) (taḥtifī)	تَحْتِفْ‎ (taḥtif) (taḥtif)			تَحْتِفَا‎ (taḥtifā) (taḥtifā)			تَحْتِفْنَ‎ (taḥtifna) (taḥtifna)	يَحْتِفْنَ‎ (yaḥtifna) (yaḥtifna)
императив الأمر	m		اِحْتِفْ‎ (iḥtif) (iḥtif)			اِحْتِفَا‎ (iḥtifā) (iḥtifā)				اِحْتِفُوا‎ (iḥtifū) (iḥtifū)
	f		اِحْتِفِي‎ (iḥtifī) (iḥtifī)							اِحْتِفْنَ‎ (iḥtifna) (iḥtifna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُتِفْتُ‎ (ḥutiftu) (ḥutiftu)	حُتِفْتَ‎ (ḥutifta) (ḥutifta)	حُتِفَ (ḥutifa)		حُتِفْتُمَا‎ (ḥutiftumā) (ḥutiftumā)	حُتِفَا‎ (ḥutifā) (ḥutifā)		حُتِفْنَا‎ (ḥutifnā) (ḥutifnā)	حُتِفْتُمْ‎ (ḥutiftum) (ḥutiftum)	حُتِفُوا‎ (ḥutifū) (ḥutifū)
	f		حُتِفْتِ‎ (ḥutifti) (ḥutifti)	حُتِفَتْ‎ (ḥutifat) (ḥutifat)			حُتِفَتَا‎ (ḥutifatā) (ḥutifatā)			حُتِفْتُنَّ‎ (ḥutiftunna) (ḥutiftunna)	حُتِفْنَ‎ (ḥutifna) (ḥutifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْتَفُ‎ (ʾuḥtafu) (ʾuḥtafu)	تُحْتَفُ‎ (tuḥtafu) (tuḥtafu)	يُحْتَفُ‎ (yuḥtafu) (yuḥtafu)		تُحْتَفَانِ‎ (tuḥtafāni) (tuḥtafāni)	يُحْتَفَانِ‎ (yuḥtafāni) (yuḥtafāni)		نُحْتَفُ‎ (nuḥtafu) (nuḥtafu)	تُحْتَفُونَ‎ (tuḥtafūna) (tuḥtafūna)	يُحْتَفُونَ‎ (yuḥtafūna) (yuḥtafūna)
	f		تُحْتَفِينَ‎ (tuḥtafīna) (tuḥtafīna)	تُحْتَفُ‎ (tuḥtafu) (tuḥtafu)			تُحْتَفَانِ‎ (tuḥtafāni) (tuḥtafāni)			تُحْتَفْنَ‎ (tuḥtafna) (tuḥtafna)	يُحْتَفْنَ‎ (yuḥtafna) (yuḥtafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْتَفَ‎ (ʾuḥtafa) (ʾuḥtafa)	تُحْتَفَ‎ (tuḥtafa) (tuḥtafa)	يُحْتَفَ‎ (yuḥtafa) (yuḥtafa)		تُحْتَفَا‎ (tuḥtafā) (tuḥtafā)	يُحْتَفَا‎ (yuḥtafā) (yuḥtafā)		نُحْتَفَ‎ (nuḥtafa) (nuḥtafa)	تُحْتَفُوا‎ (tuḥtafū) (tuḥtafū)	يُحْتَفُوا‎ (yuḥtafū) (yuḥtafū)
	f		تُحْتَفِي‎ (tuḥtafī) (tuḥtafī)	تُحْتَفَ‎ (tuḥtafa) (tuḥtafa)			تُحْتَفَا‎ (tuḥtafā) (tuḥtafā)			تُحْتَفْنَ‎ (tuḥtafna) (tuḥtafna)	يُحْتَفْنَ‎ (yuḥtafna) (yuḥtafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْتَفْ‎ (ʾuḥtaf) (ʾuḥtaf)	تُحْتَفْ‎ (tuḥtaf) (tuḥtaf)	يُحْتَفْ‎ (yuḥtaf) (yuḥtaf)		تُحْتَفَا‎ (tuḥtafā) (tuḥtafā)	يُحْتَفَا‎ (yuḥtafā) (yuḥtafā)		نُحْتَفْ‎ (nuḥtaf) (nuḥtaf)	تُحْتَفُوا‎ (tuḥtafū) (tuḥtafū)	يُحْتَفُوا‎ (yuḥtafū) (yuḥtafū)
	f		تُحْتَفِي‎ (tuḥtafī) (tuḥtafī)	تُحْتَفْ‎ (tuḥtaf) (tuḥtaf)			تُحْتَفَا‎ (tuḥtafā) (tuḥtafā)			تُحْتَفْنَ‎ (tuḥtafna) (tuḥtafna)	يُحْتَفْنَ‎ (yuḥtafna) (yuḥtafna)