بَرَقَ

Жена се накитила огрлицама и минђушама.

Корен: ب ر ق*

Изговор:

DIN: baraqa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. накитити се
2. дотерати се
3. укочити се
4. распасти се
5. севати

Примери:

.تُحِبُّ النِّساءُ أَنْ يَبْرُقْنَ بِالذَّهَبِ

Жене воле да се наките златом.

Синоними:

• تَزَيَّنَ - украсити се, дотерати се
• تَبَهْرَجَ - накитити се, дотерати се
• تَجَمَّلَ - улепшавати се, дотерати се
• خافَ - плашити се
• إِنْحَلَّ - распасти се

Супротне речи:

• قَبُحَ - бити ружан
• شَمَسَ - бити повучена, чедна/жена/
• ضاءَ - засијати
• حَرُكَ - кретати се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
накитити се	يَبْرُقُ	بَرَقَ	1.
дотерати се	يُبْرِّقُ	بَرَّقَ	2.
/	/بُ	/	3.
севати	يُبْرِقُ	أَبْرَقَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
засијати се од муње	يَسْتَبْرِقُ	إِسْتَبْرَقَ	10.

Изреке и пословице:

.لا تَبْرُقْ بِأَمْجادِ الآخَرينَ

Не кити се туђим перјем.

Асоцијације:

• أَقْراطٌ - минђуше
• قِلادَةٌ - огрлица
• سُوارٌ - наруквица
• مُجَوْهَراتٌ - накит
• جَوْهَرَةٌ - драги камен
• جَوْهَرِيٌّ - јувелир
• خَوْفٌ - страх

Изведене речи:

• بارِقَةٌ - блистање, светлуцање, трачак/наде/
• بَرَقٌ - страх, бојазан
• بَرْقٌ - муња, севање, блистав накит
• بَروُقٌ - кукавица, плашљив
• بارِقٌ - светлуцав, блистав
• بَرَّاقٌ - сјајан, блистав, заслепљујући
• إِبْريقٌ - светла сабља

Сродни чланци са Википедије:

بَرَقَ

Преводи

Енглески: [1] adorn oneself ☞en Италијански: [1] adornarsi ☞it Немачки: [1] sich schmücken ☞de Шпански: [1] adornarse ☞es Француски: [1] se parer ☞fr Фински: [1] koristavat itseään ☞fi Грчки: [1] στολίζουν τον εαυτό του ☞el

Руски: [1] украситься ☞ru Португалски: [1] adornar-se ☞pt Македонски: [1] украсуваат себе ☞mk Српски: [1] накитити се ☞sr Мађарски: [1] ékesíti magát ☞hu Бугарски: [1] украсявам себе си ☞bg Кинески: [1] 裝飾自己 ☞zh

Конјугација глагола بَرَقَ (baraqa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَارِقٌ (bāriqun) (bāriqun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْرُوقٌ (mabrūqun) (mabrūqun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَرَقْتُ (baraqtu) (baraqtu)	بَرَقْتَ (baraqta) (baraqta)	بَرَقَ (baraqa)		بَرَقْتُمَا (baraqtumā) (baraqtumā)	بَرَقَا (baraqā) (baraqā)		بَرَقْنَا (baraqnā) (baraqnā)	بَرَقْتُمْ (baraqtum) (baraqtum)	بَرَقُوا (baraqū) (baraqū)
	f		بَرَقْتِ (baraqti) (baraqti)	بَرَقَتْ (baraqat) (baraqat)			بَرَقَتَا (baraqatā) (baraqatā)			بَرَقْتُنَّ (baraqtunna) (baraqtunna)	بَرَقْنَ (baraqna) (baraqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْرُقُ (ʾabruqu) (ʾabruqu)	تَبْرُقُ (tabruqu) (tabruqu)	يَبْرُقُ (yabruqu) (yabruqu)		تَبْرُقَانِ (tabruqāni) (tabruqāni)	يَبْرُقَانِ (yabruqāni) (yabruqāni)		نَبْرُقُ (nabruqu) (nabruqu)	تَبْرُقُونَ (tabruqūna) (tabruqūna)	يَبْرُقُونَ (yabruqūna) (yabruqūna)
	f		تَبْرُقِينَ (tabruqīna) (tabruqīna)	تَبْرُقُ (tabruqu) (tabruqu)			تَبْرُقَانِ (tabruqāni) (tabruqāni)			تَبْرُقْنَ (tabruqna) (tabruqna)	يَبْرُقْنَ (yabruqna) (yabruqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْرُقَ (ʾabruqa) (ʾabruqa)	تَبْرُقَ (tabruqa) (tabruqa)	يَبْرُقَ (yabruqa) (yabruqa)		تَبْرُقَا (tabruqā) (tabruqā)	يَبْرُقَا (yabruqā) (yabruqā)		نَبْرُقَ (nabruqa) (nabruqa)	تَبْرُقُوا (tabruqū) (tabruqū)	يَبْرُقُوا (yabruqū) (yabruqū)
	f		تَبْرُقِي (tabruqī) (tabruqī)	تَبْرُقَ (tabruqa) (tabruqa)			تَبْرُقَا (tabruqā) (tabruqā)			تَبْرُقْنَ (tabruqna) (tabruqna)	يَبْرُقْنَ (yabruqna) (yabruqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْرُقْ (ʾabruq) (ʾabruq)	تَبْرُقْ (tabruq) (tabruq)	يَبْرُقْ (yabruq) (yabruq)		تَبْرُقَا (tabruqā) (tabruqā)	يَبْرُقَا (yabruqā) (yabruqā)		نَبْرُقْ (nabruq) (nabruq)	تَبْرُقُوا (tabruqū) (tabruqū)	يَبْرُقُوا (yabruqū) (yabruqū)
	f		تَبْرُقِي (tabruqī) (tabruqī)	تَبْرُقْ (tabruq) (tabruq)			تَبْرُقَا (tabruqā) (tabruqā)			تَبْرُقْنَ (tabruqna) (tabruqna)	يَبْرُقْنَ (yabruqna) (yabruqna)
императив الأمر	m		اُبْرُقْ (ubruq) (ubruq)			اُبْرُقَا (ubruqā) (ubruqā)				اُبْرُقُوا (ubruqū) (ubruqū)
	f		اُبْرُقِي (ubruqī) (ubruqī)							اُبْرُقْنَ (ubruqna) (ubruqna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُرِقْتُ (buriqtu) (buriqtu)	بُرِقْتَ (buriqta) (buriqta)	بُرِقَ (buriqa)		بُرِقْتُمَا (buriqtumā) (buriqtumā)	بُرِقَا (buriqā) (buriqā)		بُرِقْنَا (buriqnā) (buriqnā)	بُرِقْتُمْ (buriqtum) (buriqtum)	بُرِقُوا (buriqū) (buriqū)
	f		بُرِقْتِ (buriqti) (buriqti)	بُرِقَتْ (buriqat) (buriqat)			بُرِقَتَا (buriqatā) (buriqatā)			بُرِقْتُنَّ (buriqtunna) (buriqtunna)	بُرِقْنَ (buriqna) (buriqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْرَقُ (ʾubraqu) (ʾubraqu)	تُبْرَقُ (tubraqu) (tubraqu)	يُبْرَقُ (yubraqu) (yubraqu)		تُبْرَقَانِ (tubraqāni) (tubraqāni)	يُبْرَقَانِ (yubraqāni) (yubraqāni)		نُبْرَقُ (nubraqu) (nubraqu)	تُبْرَقُونَ (tubraqūna) (tubraqūna)	يُبْرَقُونَ (yubraqūna) (yubraqūna)
	f		تُبْرَقِينَ (tubraqīna) (tubraqīna)	تُبْرَقُ (tubraqu) (tubraqu)			تُبْرَقَانِ (tubraqāni) (tubraqāni)			تُبْرَقْنَ (tubraqna) (tubraqna)	يُبْرَقْنَ (yubraqna) (yubraqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْرَقَ (ʾubraqa) (ʾubraqa)	تُبْرَقَ (tubraqa) (tubraqa)	يُبْرَقَ (yubraqa) (yubraqa)		تُبْرَقَا (tubraqā) (tubraqā)	يُبْرَقَا (yubraqā) (yubraqā)		نُبْرَقَ (nubraqa) (nubraqa)	تُبْرَقُوا (tubraqū) (tubraqū)	يُبْرَقُوا (yubraqū) (yubraqū)
	f		تُبْرَقِي (tubraqī) (tubraqī)	تُبْرَقَ (tubraqa) (tubraqa)			تُبْرَقَا (tubraqā) (tubraqā)			تُبْرَقْنَ (tubraqna) (tubraqna)	يُبْرَقْنَ (yubraqna) (yubraqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْرَقْ (ʾubraq) (ʾubraq)	تُبْرَقْ (tubraq) (tubraq)	يُبْرَقْ (yubraq) (yubraq)		تُبْرَقَا (tubraqā) (tubraqā)	يُبْرَقَا (yubraqā) (yubraqā)		نُبْرَقْ (nubraq) (nubraq)	تُبْرَقُوا (tubraqū) (tubraqū)	يُبْرَقُوا (yubraqū) (yubraqū)
	f		تُبْرَقِي (tubraqī) (tubraqī)	تُبْرَقْ (tubraq) (tubraq)			تُبْرَقَا (tubraqā) (tubraqā)			تُبْرَقْنَ (tubraqna) (tubraqna)	يُبْرَقْنَ (yubraqna) (yubraqna)