بَخِلَ

Шкртица

Глаголски вид
свршени	несвршени
بَخِلَ	يَبْخَلُ

Корен: ب خ ل*

Изговор:

DIN: baẖila  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити шкрт
2. шкртарити

Примери:

.لَمْ يُرِدْ السَفَرَ لِأَنَّهُ بَخِلَ إِلَى حَدٍ كَبِيرٍ

Није желео да путује јер је био јако шкрт.

Синоними:

• شَحَّ - бити шкрт, шкртарити
• كَدَى -мало да(ва)ти, шкртарити при давању
• ضَنَّ - шкртарити с, задржавати
• قَتَّرَ - бити шкрт према, оскудно прехрањивати

Супротне речи:

• وَهَبَ - надмашити у дарежљивости, даривати, поклонити

Изреке и пословице:

.هَذِهِ طَبِيعَةُ الإِنْسَانِ فِي كُلِّ زَمَانٍ وَ مَكَانٍ. فَهُوَ يَطْلُبُ العَدْلَ حِينَ يَكُونُ مَحْرُومًا مِنْهُ فَإِذَا حَصَلَ عَلَيْهِ بَخِلَ بِهِ عَلَى غَيْرِهِ

- علي الوردي

Ово је природа човека у сваком времену и на сваком месту. Он тражи правду када је лишен ње, а уколико је добије шкртари њоме на рачун других.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити шкрт	يَبْخَلُ	بَخِلَ	1.
пребацивати шкртост, приказивати шкртим	يُبَخِّلُ	بَخَّلَ	2.
/	/	/	3.
сматрати шкртим, наћи да је шкрт	يُبْخِلُ	أَبْخَلَ	4.
/	/	/	5.
нерадо да(ва)ти	يَتَبَاخَلُ	تَبَاخَلَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Асоцијације:

• مُدَخَّرَاتٌ - штедња, уштеђевина
• نُقُودٌ - новац
• بَخِيلٌ - шкрт; шкртац, тврдица

Изведене речи:

• بَاخِلٌ - шкрт
• بَاخِلٌ - шкртац,тврдица
• بَخَّالٌ - циција; јако шкрт
• بَخَلٌ - шкртост; шкрт
• بَخْلٌ - шкртост, тврдичлук
• بُخُولٌ - шкртост, тврдичлук
• بَخِيلٌ - шкрт; шкртац, тврдица
• مُبَخِّلٌ - врло шкрт
• مَبْخَلَةٌ - оно што наводи на шкртост, узрок тврдичлука

Сродни чланци са Википедије:

بَخِلَ

Преводи

Енглески: [1] skimp ☞en Италијански: [1] lesinare ☞it Немачки: [1] knausern ☞de Шпански: [1] escatimar ☞es Француски: [1] lésiner ☞fr Фински: [1] pihistellä ☞fi Грчки: [1] αμελώ ☞el

Руски: [1] скупиться ☞ru Португалски: [1] cercear ☞pt Македонски: [1] икономисвам ☞mk Српски: [1] бити шкрт ☞sr Мађарски: [1] fukarkodik ☞hu Бугарски: [1] икономисвам ☞bg Кинески: [1] 吝啬 ☞zh

Конјугација глагола بَخِلَ (baẖila) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاخِلٌ‎ (bāḵilun) (bāẖilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْخُولٌ‎ (mabḵūlun) (mabẖūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَخِلْتُ‎ (baḵiltu) (baẖiltu)	بَخِلْتَ‎ (baḵilta) (baẖilta)	بَخِلَ (baẖila)		بَخِلْتُمَا‎ (baḵiltumā) (baẖiltumā)	بَخِلَا‎ (baḵilā) (baẖilā)		بَخِلْنَا‎ (baḵilnā) (baẖilnā)	بَخِلْتُمْ‎ (baḵiltum) (baẖiltum)	بَخِلُوا‎ (baḵilū) (baẖilū)
	f		بَخِلْتِ‎ (baḵilti) (baẖilti)	بَخِلَتْ‎ (baḵilat) (baẖilat)			بَخِلَتَا‎ (baḵilatā) (baẖilatā)			بَخِلْتُنَّ‎ (baḵiltunna) (baẖiltunna)	بَخِلْنَ‎ (baḵilna) (baẖilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْخَلُ‎ (ʾabḵalu) (ʾabẖalu)	تَبْخَلُ‎ (tabḵalu) (tabẖalu)	يَبْخَلُ‎ (yabḵalu) (yabẖalu)		تَبْخَلَانِ‎ (tabḵalāni) (tabẖalāni)	يَبْخَلَانِ‎ (yabḵalāni) (yabẖalāni)		نَبْخَلُ‎ (nabḵalu) (nabẖalu)	تَبْخَلُونَ‎ (tabḵalūna) (tabẖalūna)	يَبْخَلُونَ‎ (yabḵalūna) (yabẖalūna)
	f		تَبْخَلِينَ‎ (tabḵalīna) (tabẖalīna)	تَبْخَلُ‎ (tabḵalu) (tabẖalu)			تَبْخَلَانِ‎ (tabḵalāni) (tabẖalāni)			تَبْخَلْنَ‎ (tabḵalna) (tabẖalna)	يَبْخَلْنَ‎ (yabḵalna) (yabẖalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْخَلَ‎ (ʾabḵala) (ʾabẖala)	تَبْخَلَ‎ (tabḵala) (tabẖala)	يَبْخَلَ‎ (yabḵala) (yabẖala)		تَبْخَلَا‎ (tabḵalā) (tabẖalā)	يَبْخَلَا‎ (yabḵalā) (yabẖalā)		نَبْخَلَ‎ (nabḵala) (nabẖala)	تَبْخَلُوا‎ (tabḵalū) (tabẖalū)	يَبْخَلُوا‎ (yabḵalū) (yabẖalū)
	f		تَبْخَلِي‎ (tabḵalī) (tabẖalī)	تَبْخَلَ‎ (tabḵala) (tabẖala)			تَبْخَلَا‎ (tabḵalā) (tabẖalā)			تَبْخَلْنَ‎ (tabḵalna) (tabẖalna)	يَبْخَلْنَ‎ (yabḵalna) (yabẖalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْخَلْ‎ (ʾabḵal) (ʾabẖal)	تَبْخَلْ‎ (tabḵal) (tabẖal)	يَبْخَلْ‎ (yabḵal) (yabẖal)		تَبْخَلَا‎ (tabḵalā) (tabẖalā)	يَبْخَلَا‎ (yabḵalā) (yabẖalā)		نَبْخَلْ‎ (nabḵal) (nabẖal)	تَبْخَلُوا‎ (tabḵalū) (tabẖalū)	يَبْخَلُوا‎ (yabḵalū) (yabẖalū)
	f		تَبْخَلِي‎ (tabḵalī) (tabẖalī)	تَبْخَلْ‎ (tabḵal) (tabẖal)			تَبْخَلَا‎ (tabḵalā) (tabẖalā)			تَبْخَلْنَ‎ (tabḵalna) (tabẖalna)	يَبْخَلْنَ‎ (yabḵalna) (yabẖalna)
императив الأمر	m		اِبْخَلْ‎ (ibḵal) (ibẖal)			اِبْخَلَا‎ (ibḵalā) (ibẖalā)				اِبْخَلُوا‎ (ibḵalū) (ibẖalū)
	f		اِبْخَلِي‎ (ibḵalī) (ibẖalī)							اِبْخَلْنَ‎ (ibḵalna) (ibẖalna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُخِلْتُ‎ (buḵiltu) (buẖiltu)	بُخِلْتَ‎ (buḵilta) (buẖilta)	بُخِلَ (buẖila)		بُخِلْتُمَا‎ (buḵiltumā) (buẖiltumā)	بُخِلَا‎ (buḵilā) (buẖilā)		بُخِلْنَا‎ (buḵilnā) (buẖilnā)	بُخِلْتُمْ‎ (buḵiltum) (buẖiltum)	بُخِلُوا‎ (buḵilū) (buẖilū)
	f		بُخِلْتِ‎ (buḵilti) (buẖilti)	بُخِلَتْ‎ (buḵilat) (buẖilat)			بُخِلَتَا‎ (buḵilatā) (buẖilatā)			بُخِلْتُنَّ‎ (buḵiltunna) (buẖiltunna)	بُخِلْنَ‎ (buḵilna) (buẖilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْخَلُ‎ (ʾubḵalu) (ʾubẖalu)	تُبْخَلُ‎ (tubḵalu) (tubẖalu)	يُبْخَلُ‎ (yubḵalu) (yubẖalu)		تُبْخَلَانِ‎ (tubḵalāni) (tubẖalāni)	يُبْخَلَانِ‎ (yubḵalāni) (yubẖalāni)		نُبْخَلُ‎ (nubḵalu) (nubẖalu)	تُبْخَلُونَ‎ (tubḵalūna) (tubẖalūna)	يُبْخَلُونَ‎ (yubḵalūna) (yubẖalūna)
	f		تُبْخَلِينَ‎ (tubḵalīna) (tubẖalīna)	تُبْخَلُ‎ (tubḵalu) (tubẖalu)			تُبْخَلَانِ‎ (tubḵalāni) (tubẖalāni)			تُبْخَلْنَ‎ (tubḵalna) (tubẖalna)	يُبْخَلْنَ‎ (yubḵalna) (yubẖalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْخَلَ‎ (ʾubḵala) (ʾubẖala)	تُبْخَلَ‎ (tubḵala) (tubẖala)	يُبْخَلَ‎ (yubḵala) (yubẖala)		تُبْخَلَا‎ (tubḵalā) (tubẖalā)	يُبْخَلَا‎ (yubḵalā) (yubẖalā)		نُبْخَلَ‎ (nubḵala) (nubẖala)	تُبْخَلُوا‎ (tubḵalū) (tubẖalū)	يُبْخَلُوا‎ (yubḵalū) (yubẖalū)
	f		تُبْخَلِي‎ (tubḵalī) (tubẖalī)	تُبْخَلَ‎ (tubḵala) (tubẖala)			تُبْخَلَا‎ (tubḵalā) (tubẖalā)			تُبْخَلْنَ‎ (tubḵalna) (tubẖalna)	يُبْخَلْنَ‎ (yubḵalna) (yubẖalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْخَلْ‎ (ʾubḵal) (ʾubẖal)	تُبْخَلْ‎ (tubḵal) (tubẖal)	يُبْخَلْ‎ (yubḵal) (yubẖal)		تُبْخَلَا‎ (tubḵalā) (tubẖalā)	يُبْخَلَا‎ (yubḵalā) (yubẖalā)		نُبْخَلْ‎ (nubḵal) (nubẖal)	تُبْخَلُوا‎ (tubḵalū) (tubẖalū)	يُبْخَلُوا‎ (yubḵalū) (yubẖalū)
	f		تُبْخَلِي‎ (tubḵalī) (tubẖalī)	تُبْخَلْ‎ (tubḵal) (tubẖal)			تُبْخَلَا‎ (tubḵalā) (tubẖalā)			تُبْخَلْنَ‎ (tubḵalna) (tubẖalna)	يُبْخَلْنَ‎ (yubḵalna) (yubẖalna)