јахаћи
јахаћи
јахаћи (српски, lat. jahaći)[уреди]
Облици:
Значења:
- Који служи за јахање, који се јаше. [1]
- Коњ за јахање. [1]
- Који се употребљава при јахању. [1]
- Врста жвале која се састоји из једног дела. [2] Кула[1]
Примери:
- Али могао се наћи и покоји седленик, односно јахаћи коњ са лабудовим вратом, па и пунокрвни енглески тркачки коњ. [3] [4] [5] Дебељача Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Буковац Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Футог Госпођинци Итебеј Опово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).