jahaći

jahaći

jahaći (српски, ћир. јахаћи)[уреди]

Облици:

  1. -e, -a [1]

Значења:

  1. Koji služi za jahanje, koji se jaše. [1]
  2. Konj za jahanje. [1]
  3. Koji se upotrebljava pri jahanju. [1]
  4. Vrsta žvale koja se sastoji iz jednog dela. [2] Кула[1]

Примери:

  1. Ali mogao se naći i pokoji sedlenik, odnosno jahaći konj sa labudovim vratom, pa i punokrvni engleski trkački konj. [3] [4] [5] Дебељача Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Буковац Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Футог Госпођинци Итебеј Опово [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]