шаргарепа
шаргарепа
Именица
[уреди]шаргарепа, ж
Категорије: бот.
Значења:
- Зељаста биљка Daucus carota , задебљали вретенасти корен те биљке који служи за исхрану, мрква. [1]
Примери:
- Та̏мо смо са́дили патлѝџа̄н, па̀прику, ку̀пус, ке̏љ и се̏јали шаргаре́пу. [2] [3] [4] [5] Бата Бачинци Сусек Свилош Стари Сланкамен Бегеч Нови Кнежевац Кикинда Башаид Меленци Зрењанин Фаркаждин Избиште Ловра Деска [1]
- И̏ма ту̏ и̏сто и за и̏зводу и шаргаре́па. Ђала [1]
- Чо́рбу ку̏вала од о̀вчије̄г ме̑са, за̀пржену и пе́ршуна и шаргаре́пе. Суботица [1]
- Па ѝма̄м паштрња́ка, па пе́ршуна, па шаргаре́пе се̏мена, па ку̀пусна се̏мена да про̀да̄м. Дероње [1]
- И прѐлазили смо, га̏зили ко̏лко ла̑наца шангаре́пе, прштња́ка и то̏га. Кула [1]
- Мак се сеје у пролеће кад и зелен и шангарепа, само мало ређе редове. [2] [6] [7] Ченеј Буђановци Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Нови Сад Ковиљ Тител Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Добрица [1]
- Ма̏к, шангаре́па, зе̏ле̄н, гра́шак — то мо̏же да ѝде што̏ ра̀није. Ђала [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 394.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.