Пређи на садржај

удавача

удавача

удавача (српски, lat. udavača)

Именица

удавача, ж

Придев

Придев

удавача , , прид.

Облици:

  1. уда̀вача [1]
  2. удава̏ча Вршац, уда̀вача [1]
  3. , [1]

Значења:

  1. Девојка која треба да се уда; девојка која је стасала за удају. [1]

Примери:

  1. Младожења цело време седи по страни и ћути. Чим девојка — „удавача" — напусти собу, он одлази к њој на „виђење и диван". [2] [1]
  2. О̏нда уда̀вача да̑ри те̑ го̏сте: ко̀шуље да́је — се̏дам-о̏сам; све̏крови ко̀шуљу сашивѐну (рука́ви ду̏гачки па са̏ зла̄том — то̑ све̏крови сна̑) — то̑ је ја̏бука (та̀ко се о̏нда зва́ло). [3] [4] [5] Ново Милошево Сусек Свилош Черевић Суботица Мол Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Кикинда Меленци Арадац Орловат Ловра Иванда [1]
  3. О̏нда ту и̏ма којека̀ки та̀ко по̀скочнӣца, ша́ла на ра̀чӯн уда̀ваче. Жабаљ Каћ [1]


Изведене речи:

  1. удава̏чин [1]


Синоними:

  1. млада [1]


Референце

  1. Врати се на: 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 40, 41.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 172.

Напомене