udavača

udavača

udavača (српски, ћир. удавача)[уреди]

Именица[уреди]

udavača, ж

Придев[уреди]

udavača , , прид.

Облици:

  1. udàvača [1]
  2. udavȁča Вршац, уда̀вача [1]
  3. -a, -o [1]

Значења:

  1. Devojka koja treba da se uda; devojka koja je stasala za udaju. [1]

Примери:

  1. Mladoženja celo vreme sedi po strani i ćuti. Čim devojka — „udavača" — napusti sobu, on odlazi k njoj na „viđenje i divan". [2] [1]
  2. Ȍnda udàvača dȃri tȇ gȍste: kòšulje dáje — sȅdam-ȍsam; svȅkrovi kòšulju sašivènu (rukávi dȕgački pa sȁ zlātom — tȏ svȅkrovi snȃ) — tȏ je jȁbuka (tàko se ȍnda zválo). [3] [4] [5] Ново Милошево Сусек Свилош Черевић Суботица Мол Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Кикинда Меленци Арадац Орловат Ловра Иванда [1]
  3. Ȍnda tu ȉma kojekàki tàko pòskočnīca, šála na ràčūn udàvače. Жабаљ Каћ [1]


Изведене речи:

  1. udavȁčin [1]


Синоними:

  1. mlada [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 40, 41.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 172.

Напомене[уреди]