Pređi na sadržaj

udavača

udavača

udavača (srpski, lat. udavača)

Imenica

udavača, ž

Pridev

Pridev

udavača -a, -o, prid.

Oblici:

  1. udàvača [1]
  2. udavȁča Vršac, udàvača [1]
  3. -a, -o [1]

Značenja:

  1. Devojka koja treba da se uda; devojka koja je stasala za udaju. [1]

Primeri:

  1. Mladoženja celo vreme sedi po strani i ćuti. Čim devojka — „udavača" — napusti sobu, on odlazi k njoj na „viđenje i divan". [2] [1]
  2. Ȍnda udàvača dȃri tȇ gȍste: kòšulje dáje — sȅdam-ȍsam; svȅkrovi kòšulju sašivѐnu (rukávi dȕgački pa sȁ zlātom — tȏ svȅkrovi snȃ) — tȏ je jȁbuka (tàko se ȍnda zválo). [3] [4] [5] Novo Miloševo Susek Sviloš Čerević Subotica Mol Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Kikinda Melenci Aradac Orlovat Lovra Ivanda [1]
  3. Ȍnda tu ȉma kojekàki tàko pòskočnӣca, šála na ràčӯn udàvače. Žabalj Kać [1]


Izvedene reči:

  1. udavȁčin [1]


Sinonimi:

  1. mlada [1]


Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 40, 41.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126.
  4. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 172.

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=удавача&oldid=236792”