три̏ца
три̏ца
три̏ца (српски, lat. trȉca)[уреди]
Именица[уреди]
три̏ца, ж
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- Ка̀лпак, ка̀пак што се по̏крије одо̀зго да не ки̏пи. О̏нда се ле̑пи сас бла̏том и са три̏цама ; [карта 2]. [2] [3] [4] Алибунар Бегеч Мокрин Кикинда Ново Милошево Итебеј Ковин Ченеј Иванда [1]
- Ша̑вољ, то̑ смо ми̑ кори́стили да се ски̑да с та̀вана три̏це у ша̑вољу и то̀пили по̀мије. [2] Јаша Томић [1]
- И смо ме́шали ма̏ло и кукуру̏жње бра̏шно, и три̏це ма̏ло. Вршац [1]
- Ћути, шта се једиш и слушаш шта сваке трице кажу. [4] Ченеј [1]
Изрази:
- Ко се меша утрице, свиње га поју ("у лошем друштву човек и сам постане лош"). [1]
- купити затрице ("купити јефтино"; "Не да бабица дете докле не плати и да га купи за трице"). Избиште [1]
- трице и кучине ("оно што је безвредно, безначајно, неважно"; "То су све трице и кучине"). Бегеч Ново Милошево Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 500.
- ↑ 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).