мекиња

мекиња

мекиња (српски, lat. mekinja)[уреди]

Именица[уреди]

мекиња, ж

Облици:

  1. мекиње [1]

Значења:

  1. Љуске пшеничног зрневља које се приликом млевења или сејања одвајају и обично служе као сточна храна. [1]

Примери:

  1. Кад се на̀стави ка̀зан, за̀ле̄пи се мѐкињом, бра̀шном и во̀дом. [2] Сремска Рача [1]
  2. О̏ндак се о̏коло за̀ле̄пи, о̀бично ле̑пиду са мѐкињом, да нѐ пӯшта ва̏здух, да не̏ иде па̏ра на̏поље. Бешка [1]
  3. За̀парӣм сви́њама мѐкиње да бо̏ље је̏ду. Бачинци [1]
  4. Мѐкиње, то̏ су љу̏спице одго̀ре на жи̏ту, што бу̏де, љу̏спице. Стари Сланкамен [1]
  5. О̏ндак је та̏ мли̏на одва́јала — бе̑ло о̏башко ѝшло, па ле̏бње о̏башко, па о̏ндак су ѝшле мѐкиње. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Черевић Буђановци Суботица Мартонош Стапар Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Банатско Аранђелово Ново Милошево Меленци Шурјан Зрењанин Арадац Бока Неузина Фаркаждин Ковин Деска [1]
  6. Ни́су ми до̀бри пра̏сици за̀то̄ што не̑ма ме̏кӣња. Пачир [1]
  7. С мѐкињама ра̑нимо ма̑рву и да̏јемо ко̀ко̄шкама да бо̏ље но̏сиду ја́ја, а ако и[х] о̀ставимо у бра̏шно, с њи̏ма се пра̏ви цр̑ни ле̏б. Јаша Томић [1]
  8. Ба̏ба, ма̏ти, ко̏ би̏о, да прева̏ти де́те крос про́зор, али мо̑ра да да̑ тањи̑р три̏це. Меки̏ње. Избиште [1]


Синоними:

  1. осмица [1]


Изрази:

  1. Купили смо те за полувекумекиња од Цигана ("као објашњење детету како се родило"). Ново Милошево [1]
  2. ужѐћимѐкиње ("веома се уплашити"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 174, 177.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 51.
  5. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  7. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]