сла̏б

сла̏б

сла̏б (српски, lat. slȁb)[уреди]

Прилог[уреди]

сла̏б, прил.

Категорије: комп.об.


Облици:

  1. , , слаб [1]
  2. слаб [1]

Значења:

  1. Који је мале физичке снаге, који није чврстог телесног састава, недовољно ухрањен; болешљив, слабуњав. [1]
  2. Који није потребног квалитета, недовољно добар, неквалитетан, лош. [1]
  3. Ракија која има мали проценат алкохола. Суботица[1]
  4. Рој пчела лошијег квалитета. [1]
  5. Малокад, ретко. [1]
  6. Мало, у малој и недовољној мери. [1]

Примери:

  1. Си̏гурно сам би́ла сла̏бог здра̑вља, ма̏локрвна, шта ли, бле́да сам би́ла. Кула [1]
  2. Са̀мо сам би́ла сла̏ба и болѐшљива. Дероње Ново Милошево Меленци [1]
  3. Па кад сам би̏јо у во́јску, из Да̀лма̄ције, Бо̏сне, Ли́ке — сла̏б ко̏ст ѝмали. Ђала Суботица [1]
  4. Уколи̏ко је сла̏бо дру́штво, о̏но гра̑ди је̏дан ма̑ли де̏о, четврти̏ну плета̏ре. [2] Велико Средиште Јамена Нештин Нови Карловци [1]
  5. То̑ је искуца́нац, со̀ тим се о̏нда по̀ма̄же, то̑ су ра̏до ку̏пова̄ли чела́ри са по̀кретним са̑ћем да поја̀чају сво̀ја сла̏ба дру́штва. [2] Пачир [1]
  6. Ди̏скусие се сла̏бо ра̀звӣју и за̀то се и бр̑зо свр̏ши. [3] Башаид [1]
  7. Овако за ручком слабо, кад радим на њиви па дођем кући, то сам воло попити чашу вина. Ченеј [1]
  8. Ја̏ то̑ сла̏бо во̏дим рачу́на. [1]
  9. Па чо́рбе, па ме̑са сла̏бо би́ло. Избиште [1]


Изведене речи:

  1. сла̏бо [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. сла̏пши]], ]], . — О̀на је сла̏пша од њи̑х ("О̀на је сла̏пша од њи̑х"). Иланџа [1]
  3. ˜ ко рага Јасеново [1]
  4. Мла́до—лу́до, ста̏ро—сла̏бо ("у́до, ста̏ро—сла̏бо"). Ново Милошево [1]
  5. Лепо поји алслабо доји ("лепо прича али мало ради"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.

Напомене[уреди]