си̏ла
си̏ла
си̏ла (српски, lat. sȉla)[уреди]
Именица[уреди]
си̏ла, ж
Категорије: Д.
Облици:
Значења:
- Снага, моћ. [2] Госпођинци Ковиљ Ново Милошево Црвена Црква[1]
- Мистична, натприродна моћ. [1]
- Човек изузетних моралних особина. [1]
- Исто. [1]
- Велика количина, мноштво. [1]
- Врло, веома. [1]
- Семена течност, ејакулат. Стапар Нови Сад Ковиљ Црвена Црква[1]
- Против нечије воље. [1]
Примери:
- Уочи Лазареве суботе [...] увече се ложи ватра коју деца прескачу а одрасли играју коло око ње да се тако „очисте и заштите од невидљивих сила”. [3] Остојићево [1]
- Е Па̑вле, си̏ла си, ко тѐбе не̑ма да фа̏ли јел да нѐ може да би̏де. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Та̀ку си̏лу од чо̀века д[а] у̏зме Бо̑г, то̑ је грео̀та. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Црвена Црква [1]
- А ѝмали смо ро̀бе си̏ла. [4] Житиште [1]
- Би́ло ма̑рве си̏ла. Српски Крстур [1]
- Гле̏, шта̏ ту и̏ма пешки́ра, си̏ла бо̏жја. Јасеново Вршац [1]
- Не̏миран је си̏ла. [4] Итебеј [1]
- Па не̑ће, па смо си́шли у Вр̏шац код до̏ктора, па на си̏лу, па иде́мо да се сли̏камо. Избиште [1]
Изрази:
- није турскасила ("нема потребе, није нужно"; "Није турска сила да баш мора"). Јасеново [1]
- ˜ бо̏га нѐ моли ("отпор је узалудан"; "Си̏ла Бо̏га нѐ моли а Бо̑г си̏лу нѐ воли"). Шимановци Футог Вршац [1]
- Наси̏лу бо̏га ("по сваку цену"). Футог Ковиљ [1]
- сва̏ка ˜ за вре́ме ("све је пролазно"). Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
- ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282.