Пређи на садржај

седло

седло

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив седло седла
Генитив седла седла
Датив седлу седлима
Акузатив седло седла
Вокатив седло седла
Инструментал седлом седлима
Локатив седлу седлима


Именица

седло, с

Седло

Слогови: сед-ло,  мн. сед-ла


Облици:

[1.1.] сѐдло, се̏дло [1]

Значења:

[1.] Седиште за јахача које се причвршћује коњу на леђа. [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] Ме̏то ће̏бе на̀ њега, зѐнгије, све̏ то, јел ни́смо ѝмали се̏дло. [2] Лаћарак, Ново Милошево, Фаркаждин [1]
[1.2.] Пошто ко̏њица ни́је мо̏го би̏ти код Југослове́на сиро̀ма чо̀век, са̀мо ко̀ји је га̏зда, ко̀ји мо̏же др̀жати сѐдло и ко̀ња. Мартонош, Мартонош, Бегеч, Деска [1]

Изрази:

[1.3.] Ли́чи ти ("лоше, ружно стајати (о одећи)"). Вршац [1]
[1.4.] стоји му ко магарцу ˜ ("исто"). [1]

Асоцијације:

[1.1.] седиште
[2.1.] седети

Изведене речи:

[1.1.] седлар, седларски



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47.

Сродни чланци са Википедије:

[1] седло