седло

седло

седло (српски, lat. sedlo)[уреди]

Именица[уреди]

седло, с

Облици:

  1. сѐдло, се̏дло [1]

Значења:

  1. Седиште за јахача које се причвршћује коњу на леђа. [1]

Примери:

  1. Ме̏то ће̏бе на̀ њега, зѐнгије, све̏ то, јел ни́смо ѝмали се̏дло. [2] Лаћарак Ново Милошево Фаркаждин [1]
  2. Пошто ко̏њица ни́је мо̏го би̏ти код Југослове́на сиро̀ма чо̀век, са̀мо ко̀ји је га̏зда, ко̀ји мо̏же др̀жати сѐдло и ко̀ња. Мартонош Мартонош Бегеч Деска [1]


Изрази:

  1. Ли́чи ти ("лоше, ружно стајати (о одећи)"). Вршац [1]
  2. стоји му ко магарцу ˜ ("исто"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47.

Напомене[уреди]