свети

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

свети

свети (српски, lat. sveti)[уреди]

Категорије: погр.мед.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Атрибут уз имена светитеља (означава њихову узвишеност). [1]
  2. Црквени празник посвећен одређеном светитељу. [1]
  3. Мање значајан светац у црквеном календару. Црвена Црква[1]
  4. Празник који католичка црква празнује 1. новембра. [2] Крашово[1]
  5. Трон у олтару цркве. [1]
  6. Који је предмет верског култа; који је у вези са вером и верским обредима, посвећен Богу и ширењу вере. [1]
  7. Натприродна бића везана за веровање у свираче. [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  8. Виле, суђенице. [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  9. Натприродна бића везана за Тодоров дан. [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  10. Књига која садр˙и догме јеврејске и хришăанске религије. [1]
  11. Исто. Ново Милошево[1]
  12. На кога је посвећењем пренет божји благослов и чудотворна моћ. [1]
  13. Нервна болест праћена нападима несвестице, падавица. Нови Сад[1]

Примери:

  1. Свети Трифун је заштитник гусака и ко држи гуске тога дана не ради. [4] Остојићево [1]
  2. Богомољке славе Нову годину, тј. Св. Василија. [5] Стапар [1]
  3. Па је до̀шла у вѐлике го̏сте ба̏ш о Светим Са́ви. [6] [7] [4] [8] Итебеј Остојићево Ченеј [1]
  4. Јѐдну го̏дину о Свѐтом Ва̏силију, ја̑ и те́ча на̑ш на ко̏лко смо ме̑ста ѝшли. [6] [9] Нови Сад Лаћарак Итебеј [1]
  5. Света трпеза је у олтару, неколико метара испред двери. Ново Милошево [1]
  6. Читам ја по Светим писму. Кусић [1]
  7. Када се копање темеља заврши, дођу опет мајстори, „газда” донесе литар ракије, „петла” [...] и „свету воду” (свећена водица). [10] Крашово [1]
  8. У њима [бокалима] се носила „света водица”. [11] Сомбор [1]
  9. Прво нас опоји, босиљком умоченим у свету водицу испрска. Опово Суботица [1]
  10. По́па кад кре̑не у̏ кућу не̏ку, на све́тац, но̏си све̑ту во̀дицу и у њу̑ у̀мо̄чи гра̏нчицу од бо̀сиљка и пр̑ска по со̏би. Јаша Томић Сомбор Неузина Шурјан [1]


Изрази:

  1. Свети Лука снег заука [1]
  2. Свети Тома, снег до дома [1]
  3. Свети Сава, зелени се трава ("блага зима"). Јасеново [1]
  4. Свети Мрата, снег иза врата Јасеново [1]
  5. терати Црвена Црква [1]
  6. Свети Лука, снег до кука Јасеново [1]
  7. Возити се косвети Илија Јасеново [1]
  8. То Богсвети зна ("то нико не зна"). Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  9. Свети Сава Дунав залеђава Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 58.
  3. 3,0 3,1 3,2 Михај Н. Радан, Карашевска митолошка и демонолошка лескика. — КЖ, 4 (128), децембар 2002, 10—12, стр. 11.
  4. 4,0 4,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.
  6. 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 364.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 278.
  10. Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93, 95.
  11. Софија Димитријевић, Лончарство у Сомбору. — Рад, 1, 1952, 182— 191, стр. 183.

Напомене[уреди]