sveti

sveti

sveti (српски, ћир. свети)[уреди]

Категорије: погр.мед.


Облици:

  1. -a, -o [1]

Значења:

  1. Atribut uz imena svetitelja (označava njihovu uzvišenost). [1]
  2. Crkveni praznik posvećen određenom svetitelju. [1]
  3. Manje značajan svetac u crkvenom kalendaru. Црвена Црква[1]
  4. Praznik koji katolička crkva praznuje 1. novembra. [2] Крашово[1]
  5. Tron u oltaru crkve. [1]
  6. Koji je predmet verskog kulta; koji je u vezi sa verom i verskim obredima, posvećen Bogu i širenju vere. [1]
  7. Natprirodna bića vezana za verovanje u svirače. [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  8. Vile, suđenice. [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  9. Natprirodna bića vezana za Todorov dan. [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  10. Knjiga koja sadr˙i dogme jevrejske i hrišăanske religije. [1]
  11. Isto. Ново Милошево[1]
  12. Na koga je posvećenjem prenet božji blagoslov i čudotvorna moć. [1]
  13. Nervna bolest praćena napadima nesvestice, padavica. Нови Сад[1]

Примери:

  1. Sveti Trifun je zaštitnik gusaka i ko drži guske toga dana ne radi. [4] Остојићево [1]
  2. Bogomoljke slave Novu godinu, tj. Sv. Vasilija. [5] Стапар [1]
  3. Pa je dòšla u vèlike gȍste bȁš o Svetim Sávi. [6] [7] [4] [8] Итебеј Остојићево Ченеј [1]
  4. Jèdnu gȍdinu o Svètom Vȁsiliju, jȃ i téča nȃš na kȍlko smo mȇsta ìšli. [6] [9] Нови Сад Лаћарак Итебеј [1]
  5. Sveta trpeza je u oltaru, nekoliko metara ispred dveri. Ново Милошево [1]
  6. Čitam ja po Svetim pismu. Кусић [1]
  7. Kada se kopanje temelja završi, dođu opet majstori, „gazda” donese litar rakije, „petla” [...] i „svetu vodu” (svećena vodica). [10] Крашово [1]
  8. U njima [bokalima] se nosila „sveta vodica”. [11] Сомбор [1]
  9. Prvo nas opoji, bosiljkom umočenim u svetu vodicu isprska. Опово Суботица [1]
  10. Pópa kad krȇne ȕ kuću nȅku, na svétac, nȍsi svȇtu vòdicu i u njȗ ùmōči grȁnčicu od bòsiljka i pȓska po sȍbi. Јаша Томић Сомбор Неузина Шурјан [1]


Изрази:

  1. Sveti Luka sneg zauka [1]
  2. Sveti Toma, sneg do doma [1]
  3. Sveti Sava, zeleni se trava ("blaga zima"). Јасеново [1]
  4. Sveti Mrata, sneg iza vrata Јасеново [1]
  5. terati Црвена Црква [1]
  6. Sveti Luka, sneg do kuka Јасеново [1]
  7. Voziti se kosveti Ilija Јасеново [1]
  8. To Bogsveti zna ("to niko ne zna"). Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  9. Sveti Sava Dunav zaleđava Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 58.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Михај Н. Радан, Карашевска митолошка и демонолошка лескика. — КЖ, 4 (128), децембар 2002, 10—12, стр. 11.
  4. ↑ 4,0 4,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.
  6. ↑ 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 364.
  8. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 278.
  10. ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93, 95.
  11. ↑ Софија Димитријевић, Лончарство у Сомбору. — Рад, 1, 1952, 182— 191, стр. 183.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sveti&oldid=382051”