sveti

sveti

sveti (srpski, lat. sveti)[uredi]

Kategorije: pogr.med.


Oblici:

  1. -a, -o [1]

Značenja:

  1. Atribut uz imena svetitelja (označava njihovu uzvišenost). [1]
  2. Crkveni praznik posvećen određenom svetitelju. [1]
  3. Manje značajan svetac u crkvenom kalendaru. Crvena Crkva[1]
  4. Praznik koji katolička crkva praznuje 1. novembra. [2] Krašovo[1]
  5. Tron u oltaru crkve. [1]
  6. Koji je predmet verskog kulta; koji je u vezi sa verom i verskim obredima, posvećen Bogu i širenju vere. [1]
  7. Natprirodna bića vezana za verovanje u svirače. [3] Lupak Vodnik Klokotič Ravnik Jabalče Nermiđ Krašovo[1]
  8. Vile, suđenice. [3] Lupak Vodnik Klokotič Ravnik Jabalče Nermiđ Krašovo[1]
  9. Natprirodna bića vezana za Todorov dan. [3] Lupak Vodnik Klokotič Ravnik Jabalče Nermiđ Krašovo[1]
  10. Knjiga koja sadr˙i dogme jevrejske i hrišăanske religije. [1]
  11. Isto. Novo Miloševo[1]
  12. Na koga je posvećenjem prenet božji blagoslov i čudotvorna moć. [1]
  13. Nervna bolest praćena napadima nesvestice, padavica. Novi Sad[1]

Primeri:

  1. Sveti Trifun je zaštitnik gusaka i ko drži guske toga dana ne radi. [4] Ostojićevo [1]
  2. Bogomoljke slave Novu godinu, tj. Sv. Vasilija. [5] Stapar [1]
  3. Pa je dòšla u vѐlike gȍste bȁš o Svetim Sávi. [6] [7] [4] [8] Itebej Ostojićevo Čenej [1]
  4. Jѐdnu gȍdinu o Svѐtom Vȁsiliju, jȃ i téča nȃš na kȍlko smo mȇsta ѝšli. [6] [9] Novi Sad Laćarak Itebej [1]
  5. Sveta trpeza je u oltaru, nekoliko metara ispred dveri. Novo Miloševo [1]
  6. Čitam ja po Svetim pismu. Kusić [1]
  7. Kada se kopanje temelja završi, dođu opet majstori, „gazda” donese litar rakije, „petla” [...] i „svetu vodu” (svećena vodica). [10] Krašovo [1]
  8. U njima [bokalima] se nosila „sveta vodica”. [11] Sombor [1]
  9. Prvo nas opoji, bosiljkom umočenim u svetu vodicu isprska. Opovo Subotica [1]
  10. Pópa kad krȇne ȕ kuću nȅku, na svétac, nȍsi svȇtu vòdicu i u njȗ ùmōči grȁnčicu od bòsiljka i pȓska po sȍbi. Jaša Tomić Sombor Neuzina Šurjan [1]


Izrazi:

  1. Sveti Luka sneg zauka [1]
  2. Sveti Toma, sneg do doma [1]
  3. Sveti Sava, zeleni se trava ("blaga zima"). Jasenovo [1]
  4. Sveti Mrata, sneg iza vrata Jasenovo [1]
  5. terati Crvena Crkva [1]
  6. Sveti Luka, sneg do kuka Jasenovo [1]
  7. Voziti se kosveti Ilija Jasenovo [1]
  8. To Bogsveti zna ("to niko ne zna"). Kovilj Vršac Jasenovo [1]
  9. Sveti Sava Dunav zaleđava Jasenovo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 58.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Mihaj N. Radan, Karaševska mitološka i demonološka leskika. — KŽ, 4 (128), decembar 2002, 10—12, str. 11.
  4. ↑ 4,0 4,1 Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 158. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
  6. ↑ 6,0 6,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 76. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 364.
  8. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 278.
  10. ↑ Mihaj N. Radan, Obredi, verovanja i običaji Karaševaka vezani za izgradnju kuće. — Glasnik Etnografskog instituta SANU, knj. XLIX , Beograd, 2000, 91—99, str. 93, 95.
  11. ↑ Sofija Dimitrijević, Lončarstvo u Somboru. — Rad, 1, 1952, 182— 191, str. 183.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=свети&oldid=231617”