са̀мо
са̀мо
са̀мо (српски, lat. sàmo)[уреди]
Облици:
Примери:
- Са̀мо је би́ло ви́на. [1]
- То̑ се са̀мо да̑ дѐво̄јки. [2] [3] Фаркаждин Бачинци Визић Шимановци Мартонош Кула Дероње Нови Сад Бегеч Санад Падеј Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Кумане Елемир Томашевац Сефкерин [1]
- Са̀мо мо̏же при́ћи ку̑м и ста̑ри сва̏т и мла̏де̄нци. Сомбор [1]
- Ко̀т куће са̀мо о̀стане рѐдуша. Лаћарак [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.