sàmo

sàmo

sàmo (српски, ћир. са̀мо)[уреди]

Облици:

  1. samo [1]

Примери:

  1. Sàmo je bílo vína. [1]
  2. Tȏ se sàmo dȃ dèvōjki. [2] [3] Фаркаждин Бачинци Визић Шимановци Мартонош Кула Дероње Нови Сад Бегеч Санад Падеј Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Кумане Елемир Томашевац Сефкерин [1]
  3. Sàmo mȍže príći kȗm i stȃri svȁt i mlȁdēnci. Сомбор [1]
  4. Kòt kuće sàmo òstane rèduša. Лаћарак [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.

Напомене[уреди]