рутав

рутав

рутав (српски, lat. rutav)

Категорије: одр. вид.

Облици:

1. -а, -о

Значења:

1. Длакав, маљав.
2. Кришка хлеба умочена у умућено јаје и испржена.

Примери:

1. Ру̏тава ни̏ка де̏кла, сви̏ поба́цали ш њи̑. Мокрин
2. Кажу да су ћелави људи рутави по плећима. Бегеч
3. Би́ли о̀ви ру̏тави шеши́ри. Фаркаждин Суботица Пачир Нови Сад Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Орловат Јасеново
4. Ле̑по да се по̀плашиш од њѐга; ста̏о на вра́та, са̏в ру̏тав, ко̀смат, с о̀том бра́дом, ни ли́це му нѐ видиш ни ни̏шта. Неузина
5. Та̑ј би се про̏до за ру̏таве мо́че. Вала сва̏ко ју̏тро по̀је пе̑[т], ше̑с кома́да, ми већ доја́дило да пра̏вим. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина
6. Про̏до ту̑ ру̀таву де̏клу. Мокрин

„1. Мојсијева, глава 27”

—

11. А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

Изведене речи:

1. ру̀тави

Изрази:

1. ˜ ко мајмун Јасеново
2. Имати ˜ језик ("говорити отворено, без устручавања, без икаквих обзира"; "Рутав језик има особа која не пири ником већ му све скреше у лице"). Ново Милошево