роља

роља

роља (српски, lat. rolja)[уреди]

Именица[уреди]

роља, ж

Облици:

  1. ро́ља [1]
  2. ро̑ља Радојево [2] [1]

Значења:

  1. Направа у облику подужег штапа, којом се некада глачало, рољало рубље. [1]
  2. Врста бунара из којег се вода вади окретањем точка или ручице. Итебеј Тараш[1]
  3. Ваљкасти део справе за притискање, гњечење. [1]
  4. Краће округло дрво. Црвена Црква[1]
  5. Задњица, тур. Вршац[1]
  6. Мушки полни орган. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Ни́је би́ло пе̑глајс него ро́ља, па на̏вије на окла̀гију па ро̑ља, ѝзро̄ља па ме̏те у̀ та̄ј о̀рма̄н. [2] Итебеј [1]
  2. Ако ѝмаш згу̏жван ве̏ш, како си пра́ла, га умо̀таш око ро́ље, ма́лко посто̀ји и о̏ндак га разву́чеш и прити̑скаш сву̏д с њо̑м ко те̑сто. [2] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Ердевик Мартинци Шуљам Хртковци Прхово Сомбор Сивац Стапар Лалић Руменка Санад Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Ботош Добрица Маргита Велико Средиште Вршац Сефкерин Врачев Гај Ковин Иванда [1]
  3. Ро́ља је би́ла. То̑ је као дѐбела окла̀гија. [2] Перлез [1]
  4. То̑ је ро́ља на буна́ру. [2] Меленци Тараш Арадац Ботош Добрица Кајтасово [1]
  5. Рољу вуку два коња и на њој седи кочијаш да би била тежа. [3] Ново Милошево Јасеново Иванда [1]
  6. Та̏мо до̀чеку дру̏ги па свр̑ну на̏траг сни̏же кроз дру̏гу ро́љу. [4] Итебеј [1]
  7. Када [ј]е о̑н ѝзвӯко, он лага́но ова̀ко се о̀кре̄ће с о̀ти кље́штима и кроз о̀ту ро́љу ће да пу̏сти ту̑ ба̏ксу. [1]
  8. О̀ни то̑ зна́ду када [ј]е то̑ у̀грејано и када се у̀ва̄ти све ѐно за̏ друго, а о̀ва̄мо иза ле́ђа му сто̀ју ро́ље. [1]
  9. Ро́ља мо̏ж да ти иза̑ђе де̏бља ил та̏ња, за́виси како уме̑сиш, ал ако је де̏бља, о̏нак ли̏чи на ро̀ла̄т. Јаша Томић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 517.
  5. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.

Напомене[уреди]