Пређи на садржај

ровашити

ровашити

ровашити (српски, lat. rovašiti)

[уреди]

Глагол

[уреди]

ровашити, {{{вид}}} непрел.

Именица

[уреди]

ровашити, {{{род}}}

Категорије: прен.прен.трп.


Облици:

  1. -им [1]
  2. -а̑шим, се [1]
  3. , [1]

Значења:

  1. Обележити, обележавати ровашем. [1]
  2. Нанети, наносити телесну повреду некоме. [1]
  3. Оставити, остављати траг, обележити, обележавати. [1]
  4. Претурити, претурати по нечему. [1]
  5. Обележен ровашем. [1]
  6. Упадљив, уочљив по каквој телесној мани, специфичном обележју. [1]

Примери:

  1. Ровашила се марва и живина. [2] [3] [1]
  2. Ја̑ мо̀је ко̏ко̄ши ро̀ва̄шим та̀ко̄ што сва̏кој осе́че̄м два̑ но̏кта на дѐсно̄ј но̀ги. Лаћарак [1]
  3. Та сва̏ки ча̏с та̑ Ма́рина живѝна код мѐне у а̀влији, а ни̏кад да је ро̀ва̄ши већ једа̀ред, па ће ка́сти по̏сле да сам јој по̀арала све̏ ја̑. [4] [5] Јаша Томић Бачинци Руменка Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Тараш Шурјан Бока Неузина Сефкерин Ловра Иванда [1]
  4. Извѐду марви́нче, кра̏ву, би́ка, ју̀ницу — и ку̑м ро̀ва̄ши то̑, расе́че у̏во. Мартонош [1]
  5. Ровашење је најстарији начин обележавања стоке. [6] [1]
  6. Марва се обележавала жигосањем, а живина ровашењем. [1]
  7. Е та̑ј мо̑ј Ка́да ко да је ју́че по̏чо да се бри̏је; сва̏ки пу̑т мо̑ра да се рова̑ши ко да су га вра̏не чва́кале. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  8. Старост је ровашила стогодишње тело, угушила живот, ућуткала је заувек. [7] [1]
  9. Ко ми је рова́шио по торби? Равно Село [1]
  10. Све су моје кокошке ровашене. У свих је одсечен палац, па се не могу помешати са комшијским. Бегеч Мокрин Кикинда [1]
  11. Мо̀ја је живѝна ро̀ва̄шена. [5] Лаћарак Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ловра Иванда [1]
  12. Ровашен је од Бога. [1]
  13. Шта̏ се са̏д сви̏ ту̑ цикѝрате кад вам де́те нева̀љало, бе̏га, пѐнтра се којеку̀да и да̀ да је фу̏рт ро̀ва̄шено. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока Иванда [1]


Изведене речи:

  1. ровашење [1]
  2. ровашен [1]


Изрази:

  1. Ро̀вашен у мозак ("луцкаст"). Бачинци [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 148.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 88.
  7. Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 39.

Напомене

[уреди]