Пређи на садржај

rovašiti

rovašiti

Глагол

[уреди]

rovašiti, {{{вид}}} непрел.

Именица

[уреди]

rovašiti, {{{род}}}

Категорије: прен.прен.трп.


Облици:

  1. -im [1]
  2. -ȃšim, se [1]
  3. -a, -o [1]

Значења:

  1. Obeležiti, obeležavati rovašem. [1]
  2. Naneti, nanositi telesnu povredu nekome. [1]
  3. Ostaviti, ostavljati trag, obeležiti, obeležavati. [1]
  4. Preturiti, preturati po nečemu. [1]
  5. Obeležen rovašem. [1]
  6. Upadljiv, uočljiv po kakvoj telesnoj mani, specifičnom obeležju. [1]

Примери:

  1. Rovašila se marva i živina. [2] [3] [1]
  2. Jȃ mòje kȍkōši ròvāšim tàkō što svȁkoj oséčēm dvȃ nȍkta na dèsnōj nògi. Лаћарак [1]
  3. Ta svȁki čȁs tȃ Márina živìna kod mène u àvliji, a nȉkad da je ròvāši već jedàred, pa će kásti pȍsle da sam joj pòarala svȅ jȃ. [4] [5] Јаша Томић Бачинци Руменка Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Тараш Шурјан Бока Неузина Сефкерин Ловра Иванда [1]
  4. Izvèdu marvínče, krȁvu, bíka, jùnicu — i kȗm ròvāši tȏ, raséče ȕvo. Мартонош [1]
  5. Rovašenje je najstariji način obeležavanja stoke. [6] [1]
  6. Marva se obeležavala žigosanjem, a živina rovašenjem. [1]
  7. E tȃj mȏj Káda ko da je júče pȍčo da se brȉje; svȁki pȗt mȏra da se rovȃši ko da su ga vrȁne čvákale. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  8. Starost je rovašila stogodišnje telo, ugušila život, ućutkala je zauvek. [7] [1]
  9. Ko mi je rovášio po torbi? Равно Село [1]
  10. Sve su moje kokoške rovašene. U svih je odsečen palac, pa se ne mogu pomešati sa komšijskim. Бегеч Мокрин Кикинда [1]
  11. Mòja je živìna ròvāšena. [5] Лаћарак Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ловра Иванда [1]
  12. Rovašen je od Boga. [1]
  13. Štȁ se sȁd svȉ tȗ cikìrate kad vam déte nevàljalo, bȅga, pèntra se kojekùda i dà da je fȕrt ròvāšeno. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока Иванда [1]


Изведене речи:

  1. rovašenje [1]
  2. rovašen [1]


Изрази:

  1. Ròvašen u mozak ("luckast"). Бачинци [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 148.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 88.
  7. Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 39.

Напомене

[уреди]