редуша

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

редуша

редуша (српски, lat. reduša)[уреди]

Именица[уреди]

редуша, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. реду̏ша, рѐдуша [1]
  2. , [1]
  3. рѐдуша Сивац Чуруг Жабаљ Мошорин Каћ Елемир Томашевац Дебељача [2] [1]

Значења:

  1. Женска особа која је задужена за припремање хране (у кући, на свадби, слављу и сл.), која води домаћинство, домаћица. [1]
  2. Женска особа која води целокупно домаћинство. [1]
  3. Други дан свадбе када редуша поспрема. [1]

Примери:

  1. За редуше се узимају најчешће најближе сусетке. [3] [1]
  2. „Редуше” у свакој свадби имају веома важну улогу, јер морају припремити добро јело и у довољним количинама за сватове ( — Јм; Ст; Јр ЦЦ) [ЕГЈ 98; ЕИС97; РСБ; СЛЕИ; СОС 196]. [4] [1]
  3. И о̏ндак кад до̑ђу у дво̏риште, о̏ндак рѐдуше, то̏ ко̀је ку̏вају за сва̏тове, о̀не ме̏ту ко̀рито на вра́та и у ко̀рито си̏пају во̀де, не̏ мло̏го. Бешка [1]
  4. А за̀то се ра̏но до̀ручкује да рѐдуша и̏ма ка̀де да пра̏ви че́сницу. Мартонош [1]
  5. Код пра̑ве рѐдуше, кад го̏д на̀ӣђеш, мо̑ра све̏ да бли̏ста; ку̏ћа је ње̑но оглѐдало. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јаша Томић Лаћарак Лединци Платичево Добановци Батајница Мол Сивац Бачко Градиште Змајево Каћ Бегеч Ђала Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Орловат Перлез Сефкерин Деска Иванда [1]
  6. Оне̏ реду̏ше се пога̑ђаду, па тра̏жу толи̏ко, све̏кар не̑ма но̑вце, не тре̏ба му сна̏ја. Јасеново [1]
  7. Бо̑г сре̏ћу де̑ли а реду̏ше де́лове. Павлиш [1]
  8. Новац је био у главне редуше, она је њиме слободно располагала. Сомбор [1]
  9. У Уљми је то „редушин дан”. [4] Уљма [1]


Синоними:

  1. домаћица [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 146.
  4. 4,0 4,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 144. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120, 172, 177, 186.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  9. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235, 327.
  10. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 160.

Напомене[уреди]