reduša

reduša

reduša (srpski, lat. reduša)[uredi]

Imenica[uredi]

reduša, ž

Kategorije: ob.


Oblici:

  1. redȕša, rѐduša [1]
  2. -a, -o [1]
  3. rѐduša Sivac Čurug Žabalj Mošorin Kać Elemir Tomaševac Debeljača [2] [1]

Značenja:

  1. Ženska osoba koja je zadužena za pripremanje hrane (u kući, na svadbi, slavlju i sl.), koja vodi domaćinstvo, domaćica. [1]
  2. Ženska osoba koja vodi celokupno domaćinstvo. [1]
  3. Drugi dan svadbe kada reduša posprema. [1]

Primeri:

  1. Za reduše se uzimaju najčešće najbliže susetke. [3] [1]
  2. „Reduše” u svakoj svadbi imaju veoma važnu ulogu, jer moraju pripremiti dobro jelo i u dovoljnim količinama za svatove ( — Jm; St; Jr CC) [EGJ 98; EIS97; RSB; SLEI; SOS 196]. [4] [1]
  3. I ȍndak kad dȏđu u dvȍrište, ȍndak rѐduše, tȍ kòje kȕvaju za svȁtove, òne mȅtu kòrito na vráta i u kòrito sȉpaju vòde, nȅ mlȍgo. Beška [1]
  4. A zàto se rȁno dòručkuje da rѐduša ȉma kàde da prȁvi čésnicu. Martonoš [1]
  5. Kod prȃve rѐduše, kad gȍd nàӣđeš, mȏra svȅ da blȉsta; kȕća je njȇno oglѐdalo. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Jaša Tomić Laćarak Ledinci Platičevo Dobanovci Batajnica Mol Sivac Bačko Gradište Zmajevo Kać Begeč Đala Novi Kneževac Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Kumane Melenci Elemir Šurjan Zrenjanin Boka Neuzina Orlovat Perlez Sefkerin Deska Ivanda [1]
  6. Onȅ redȕše se pogȃđadu, pa trȁžu tolȉko, svȅkar nȇma nȏvce, ne trȅba mu snȁja. Jasenovo [1]
  7. Bȏg srȅću dȇli a redȕše délove. Pavliš [1]
  8. Novac je bio u glavne reduše, ona je njime slobodno raspolagala. Sombor [1]
  9. U Uljmi je to „redušin dan”. [4] Uljma [1]


Sinonimi:

  1. domaćica [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 146.
  4. ↑ 4,0 4,1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 144. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 120, 172, 177, 186.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.
  7. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15.
  8. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160.
  9. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235, 327.
  10. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 160.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=редуша&oldid=235400”