reduša

reduša

reduša (српски, ћир. редуша)[уреди]

Именица[уреди]

reduša, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. redȕša, rèduša [1]
  2. -a, -o [1]
  3. rèduša Сивац Чуруг Жабаљ Мошорин Каћ Елемир Томашевац Дебељача [2] [1]

Значења:

  1. Ženska osoba koja je zadužena za pripremanje hrane (u kući, na svadbi, slavlju i sl.), koja vodi domaćinstvo, domaćica. [1]
  2. Ženska osoba koja vodi celokupno domaćinstvo. [1]
  3. Drugi dan svadbe kada reduša posprema. [1]

Примери:

  1. Za reduše se uzimaju najčešće najbliže susetke. [3] [1]
  2. „Reduše” u svakoj svadbi imaju veoma važnu ulogu, jer moraju pripremiti dobro jelo i u dovoljnim količinama za svatove ( — Jm; St; Jr CC) [EGJ 98; EIS97; RSB; SLEI; SOS 196]. [4] [1]
  3. I ȍndak kad dȏđu u dvȍrište, ȍndak rèduše, tȍ kòje kȕvaju za svȁtove, òne mȅtu kòrito na vráta i u kòrito sȉpaju vòde, nȅ mlȍgo. Бешка [1]
  4. A zàto se rȁno dòručkuje da rèduša ȉma kàde da prȁvi čésnicu. Мартонош [1]
  5. Kod prȃve rèduše, kad gȍd nàīđeš, mȏra svȅ da blȉsta; kȕća je njȇno oglèdalo. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јаша Томић Лаћарак Лединци Платичево Добановци Батајница Мол Сивац Бачко Градиште Змајево Каћ Бегеч Ђала Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Орловат Перлез Сефкерин Деска Иванда [1]
  6. Onȅ redȕše se pogȃđadu, pa trȁžu tolȉko, svȅkar nȇma nȏvce, ne trȅba mu snȁja. Јасеново [1]
  7. Bȏg srȅću dȇli a redȕše délove. Павлиш [1]
  8. Novac je bio u glavne reduše, ona je njime slobodno raspolagala. Сомбор [1]
  9. U Uljmi je to „redušin dan”. [4] Уљма [1]


Синоними:

  1. domaćica [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 146.
  4. 4,0 4,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 144. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120, 172, 177, 186.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  9. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235, 327.
  10. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 160.

Напомене[уреди]