путник

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

путник

путник (српски, lat. putnik)[уреди]

Именица[уреди]

путник, м

Облици:

  1. пу̏тник Избиште, пу̑тник [1]
  2. пу̑тник [1]

Значења:

  1. Особа која путује. [1]
  2. Особа која се случајно нађе, намери у гостима (обично о Божићу). [1]

Примери:

  1. О̏ндак та̏та у̏век је да́во за пу̑тника који пу̀тује, при́мер, ни́је ко̀т куће, не̏гди је на пу́ту. [2] Бешка Ново Милошево Меленци Фаркаждин [1]
  2. Пр̑вом до̏би пу̑тник па́рче, па по̏сле до̏би пасти̑р о̏ма за њи́ме, па по̏сле га̏зда, и све̏ ре̑дом ко̏лко и̏ма гло́те. Избиште [1]
  3. О̏нда дома̀ћин у̏зме че́сницу па се́че: пр̑во пу̑тнику, ко̏ма̄д, ко на̀ӣђе. Мартонош [1]
  4. О̏ндак та̏та кад откр̀ја, пр̑во пу̑тнику па́рче, па по̀ложенӣку. Нови Сад [1]
  5. Пр̑во па́рче о̀стави пу̑тнику. Стари Сланкамен [1]
  6. Не̏ки пу̑т спа̏дне [новац из чеснице] пу̑тнику на̄ме̏рнику. Банатска Паланка [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 103.

Напомене[уреди]