путник

путник

Српски

путник (српски, lat. putnik)

Падеж Једнина Множина
Номинатив путник путници
Генитив путника путника
Датив путнику путницима
Акузатив путника путнике
Вокатив путниче путници
Инструментал путником путницима
Локатив путнику путницима


Именица

путник, м

Облици:

[1.1.] пу̏тник Избиште, пу̑тник [1]
[1.1.] пу̑тник [1]

Слогови: пут-ник,  мн. пут-ни-ци


Значења:

[1.] Особа која путује. [1]
[1.1.] У Санскрту наилазимо на именицу мушког рода पथिक [2] (чита се) патхика, једно од значења је истоветно као и у српском језику.
[2.] Особа која се случајно нађе, намери у гостима (обично о Божићу). [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[2.1.] путник намерник


Примери:

[1.1.] О̏ндак та̏та у̏век је да́во за пу̑тника који пу̀тује, при́мер, ни́је ко̀т куће, не̏гди је на пу́ту. [3] Бешка, Ново Милошево, Меленци, Фаркаждин [1]
[2.1.] Пр̑вом до̏би пу̑тник па́рче, па по̏сле до̏би пасти̑р о̏ма за њи́ме, па по̏сле га̏зда, и све̏ ре̑дом ко̏лко и̏ма гло́те. Избиште [1]
[2.2.] О̏нда дома̀ћин у̏зме че́сницу па се́че: пр̑во пу̑тнику, ко̏ма̄д, ко на̀ӣђе. Мартонош [1]
[2.3.] О̏ндак та̏та кад откр̀ја, пр̑во пу̑тнику па́рче, па по̀ложенӣку. Нови Сад [1]
[2.4.] Пр̑во па́рче о̀стави пу̑тнику. Стари Сланкамен [1]
[2.5.] Не̏ки пу̑т спа̏дне [новац из чеснице] пу̑тнику на̄ме̏рнику. Банатска Паланка [1]


Асоцијације:

[1.1.] пут

Изведене речи:

[1.1.] путнички



Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Санскрт: [[1]]
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 103.
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=путник&oldid=701830”