putnik

Idi na navigaciju Idi na pretragu

putnik

putnik (srpski, lat. putnik)[uredi]

Imenica[uredi]

putnik, m

Oblici:

  1. pȕtnik Izbište, pȗtnik [1]
  2. pȗtnik [1]

Značenja:

  1. Osoba koja putuje. [1]
  2. Osoba koja se slučajno nađe, nameri u gostima (obično o Božiću). [1]

Primeri:

  1. Ȍndak tȁta ȕvek je dávo za pȗtnika koji pùtuje, prímer, níje kòt kuće, nȅgdi je na pútu. [2] Beška Novo Miloševo Melenci Farkaždin [1]
  2. Pȓvom dȍbi pȗtnik párče, pa pȍsle dȍbi pastȋr ȍma za njíme, pa pȍsle gȁzda, i svȅ rȇdom kȍlko ȉma glóte. Izbište [1]
  3. Ȍnda domàćin ȕzme čésnicu pa séče: pȓvo pȗtniku, kȍmād, ko nàӣđe. Martonoš [1]
  4. Ȍndak tȁta kad otkr̀ja, pȓvo pȗtniku párče, pa pòloženӣku. Novi Sad [1]
  5. Pȓvo párče òstavi pȗtniku. Stari Slankamen [1]
  6. Nȅki pȗt spȁdne [novac iz česnice] pȗtniku nāmȅrniku. Banatska Palanka [1]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100, 103.

Napomene[uredi]