пре̑ко

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

пре̑ко

пре̑ко (српски, lat. prȇko)[уреди]

Прилог[уреди]

пре̑ко, прил.

Значења:

  1. На другој страни; на другу страну. [1]
  2. С друге стране границе. [1]
  3. Кућа која је дужом страном окренута према улици. [1]

Примери:

  1. И̏ди пре̑ко па им ка́жи. [2] [3] [4] Каћ Бачинци Госпођинци Ђала Нови Бечеј Арадац [1]
  2. За Ускрс ћу ићи преко код сестре. Иванда [1]
  3. Шко̏ла је пре̑ко, а ђи̑рска ку̏ћа је ду́жом. [5] Фаркаждин Српски Крстур Итебеј [1]
  4. Имаду велику кућу преко. [2] Јасеново Вогањ Јарак Угриновци Сурдук Сомбор Деспотово Товаришево Ђурђево Радојево Меленци Јаша Томић Добрица Маргита Велико Средиште Сакуле Вршац Уљма Сефкерин Црепаја Избиште Долово Кајтасово Врачев Гај Делиблато Омољица [1]
  5. То̑ смо ми̑ нази́вали пре̑ко, зи̑да ку̏ћу преко. [2] Перлез [1]


Синоними:

  1. попреко [1]


Изрази:

  1. ˜ прече наоколо ближе ("некада се околним путем брже стигне"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 42.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 280.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 280, 288.

Напомене[уреди]