пре̑ко
пре̑ко
пре̑ко (српски, lat. prȇko)[уреди]
Прилог[уреди]
пре̑ко, прил.
Значења:
- На другој страни; на другу страну. [1]
- С друге стране границе. [1]
- Кућа која је дужом страном окренута према улици. [1]
Примери:
- И̏ди пре̑ко па им ка́жи. [2] [3] [4] Каћ Бачинци Госпођинци Ђала Нови Бечеј Арадац [1]
- За Ускрс ћу ићи преко код сестре. Иванда [1]
- Шко̏ла је пре̑ко, а ђи̑рска ку̏ћа је ду́жом. [5] Фаркаждин Српски Крстур Итебеј [1]
- Имаду велику кућу преко. [2] Јасеново Вогањ Јарак Угриновци Сурдук Сомбор Деспотово Товаришево Ђурђево Радојево Меленци Јаша Томић Добрица Маргита Велико Средиште Сакуле Вршац Уљма Сефкерин Црепаја Избиште Долово Кајтасово Врачев Гај Делиблато Омољица [1]
- То̑ смо ми̑ нази́вали пре̑ко, зи̑да ку̏ћу преко. [2] Перлез [1]
Изрази:
- ˜ прече наоколо ближе ("некада се околним путем брже стигне"). [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 42.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 280.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 280, 288.