мустра

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

мустра

мустра (српски, lat. mustra)[уреди]

Именица[уреди]

мустра, ж

Облици:

  1. му̏стра [1]

Значења:

  1. Узорак, примерак нечега. [1]
  2. Модел на основу кога се ради, израђује други предмет, облик и сл. [1]
  3. Шаблон за украшавање зидова после кречења. [1]
  4. Шара као модел за вез, ткање, плетиво и сл. [1]
  5. Шаблон за кројење, модел кроја неке одеће или обуће изрезан од папира или простије тканине. [1]
  6. Пример, узор, углед. Нови Кнежевац[1]
  7. Особа која не може служити за пример, узор. Кикинда[1]
  8. Лукава, префригана, препредена особа. [1]

Примери:

  1. О̏дне̄ла сам шна̀јде̄рки о̀нӯ мо̀јӯ цѝцану а̀љину да ѝма̄ му̏стру кад ми но̏ву бу̏де ши̏ла. Бачинци [1]
  2. На ва́шар се ску̏пимо ми̑ жѐне и во̏лемо ви̏ше да гле́димо му̏стре нег не̏што дру̏го, па та̀ко сва̏ка ку̑пи дру̏гу да мо̏ж да ме̑њамо. Јаша Томић [1]
  3. А у Сивцу, у Бачкој, било је да се плати и 400—500 динара за „мустру” ( — Чр; НК Ки) [РСБ]; му̏стра. [2] [1]
  4. Код нас је јако фина мустра чамаца. [3] Гардиновци [1]
  5. У Томашевцу и Орловату међусобно у селу даване су „мустре” на прегледање бесплатно. [1]
  6. Донећу ти мустру да видиш које боје ће бити моја аљина. [4] [5] Ченеј Лаћарак Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Јасеново Иванда [1]
  7. Ова мустра молераја је лепа. Нови Кнежевац Нови Карловци [1]
  8. Ту̑ кру̏пну му̏стру ћу да мѐтем у ку̑јну, а ту̑ ситни̑ју у̀ собу. Јаша Томић [1]
  9. Ѝма̄ мо̀ле̄рка но̏ве му̏стре, ба̏ш би нам та̀ке̄ паси́рале за тре̑м. Лаћарак [1]
  10. Божанка ће ми радити ганак јел она има лепе мустре. [4] [5] Ченеј Бачинци Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Велики Гај Иванда [1]
  11. У одређеним центрима у Срему [...] и у другим сремским местима постојале су жене специјалног занимања зване „трукерке” које су на донета платна преносиле изабрану „мустру” ( — ЦЦ). [6] [1]
  12. Не̏ка му̏стра — то̏ нису ни ру́же ни ни̏шта. Добринци [1]
  13. Волем једноставно, без млого мустре. [4] [5] Ченеј Бачинци Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Деска [1]
  14. Мо̑ра да у̏змем му̏стру за она̀ки свѐтер што је штри̏кала Ма́ра ње̑ним у̀нуку. Јаша Томић [1]
  15. Узела сам мустру за шивење. Нови Кнежевац [1]
  16. Ђонови или пенџета [папуче] кроје се по „мустри” начињеној од картона, и то за сваку величину посебно. [7] Вршац [1]
  17. Мустре за кројење саставних делова опанка, од тањег картона; има их у свим величинама и моделима. [8] [1]
  18. Те̑ широ̀ке рука́ве да ми ши̏јеш по о̀ној му̏стри што сам до̏нела. [9] Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  19. То̑ је јѐдна му̏стра и о̏нда по ме̏ри кро̀ји, сва̏ком човѐку који до̑ђе ѝзмери, о̏ндак по њѐговој ме̏ри, али те̏к му̏стра. Фо̑рма о̀на. Ковиљ [1]
  20. Ли ci ta ри ће за me ni ти др ве не ка лу пе на плехане модле, „мустре” за цепање теста. [10] [1]
  21. Та ја̑ ни̏кад да ку̑пим ви̏ше му̏стре за гура̀бије, а дѐца во̏ле кад ѝма свакоја́ки. [11] Јаша Томић Ђала Српска Црња Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Алибунар Врачев Гај [1]
  22. Му̏стре и̏ма за ша́пе, а и за ке̏кс и̏ма о̀не му̏стрице. [11] Итебеј [1]
  23. Мајстор Лу̑ка би̏о здра̏во до̏бар шу̏стер. Кад до̑ђеш, о̑н ти по̀ка̄же му̏стре и мо̏ж да би̑раш, је л о̏ћеш у шпи̏ц цѝпеле, је л за̀тубасте, мож да ѝма шти̏клу и да би̏де бре̏з. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  24. Да̏, са̏в ми је о̑н па не̏ка му̏стра, о̑н зна̑ ка̏ко тре̏ба да се ра̑ди, о̏ндак нек гле́ди сво̑ј по̀со, а не̏ да се ме̑ша и да дѝва̄ни којѐшта. [1]
  25. И он ми нека мустра од човека. Јасеново [1]
  26. Ћути, знам те која си мустра. [4] [5] Ченеј Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Иланџа Иванда [1]
  27. И јѐси ми ти̑ не̏ка му̏стра. Бачинци [1]
  28. О̀на тво̀ја му̏стра ди̏гла но̑с, ја̑ ка̑жем: „Ба̀р да̄н”, а о̀на вала не̑ће да се ја̑вља па̏орима. Јаша Томић [1]
  29. Та му̏стре бе̑чке, наме́стиле ку̏ћу, напаза́риле сва̏шта, а што се ни́су у̏дале, то̑ ма́чку о̏ реп. Јаша Томић Ђурђево Мокрин Тараш Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. крој [1]
  2. модла [1]
  3. калуп [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 81.
  3. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 24.
  7. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 126.
  8. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 327.
  9. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. Олга Ковачев, Прилог проучавању историјата лицитерског заната у Војводини. — Рад, 35, 1993, 219—227, стр. 223.
  11. 11,0 11,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]