мустра

мустра

мустра (српски, lat. mustra)[уреди]

Именица[уреди]

мустра, ж

Облици:

  1. му̏стра [1]

Значења:

  1. Узорак, примерак нечега. [1]
  2. Модел на основу кога се ради, израђује други предмет, облик и сл. [1]
  3. Шаблон за украшавање зидова после кречења. [1]
  4. Шара као модел за вез, ткање, плетиво и сл. [1]
  5. Шаблон за кројење, модел кроја неке одеће или обуће изрезан од папира или простије тканине. [1]
  6. Пример, узор, углед. Нови Кнежевац[1]
  7. Особа која не може служити за пример, узор. Кикинда[1]
  8. Лукава, префригана, препредена особа. [1]

Примери:

  1. О̏дне̄ла сам шна̀јде̄рки о̀нӯ мо̀јӯ цѝцану а̀љину да ѝма̄ му̏стру кад ми но̏ву бу̏де ши̏ла. Бачинци [1]
  2. На ва́шар се ску̏пимо ми̑ жѐне и во̏лемо ви̏ше да гле́димо му̏стре нег не̏што дру̏го, па та̀ко сва̏ка ку̑пи дру̏гу да мо̏ж да ме̑њамо. Јаша Томић [1]
  3. А у Сивцу, у Бачкој, било је да се плати и 400—500 динара за „мустру” ( — Чр; НК Ки) [РСБ]; му̏стра. [2] [1]
  4. Код нас је јако фина мустра чамаца. [3] Гардиновци [1]
  5. У Томашевцу и Орловату међусобно у селу даване су „мустре” на прегледање бесплатно. [1]
  6. Донећу ти мустру да видиш које боје ће бити моја аљина. [4] [5] Ченеј Лаћарак Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Јасеново Иванда [1]
  7. Ова мустра молераја је лепа. Нови Кнежевац Нови Карловци [1]
  8. Ту̑ кру̏пну му̏стру ћу да мѐтем у ку̑јну, а ту̑ ситни̑ју у̀ собу. Јаша Томић [1]
  9. Ѝма̄ мо̀ле̄рка но̏ве му̏стре, ба̏ш би нам та̀ке̄ паси́рале за тре̑м. Лаћарак [1]
  10. Божанка ће ми радити ганак јел она има лепе мустре. [4] [5] Ченеј Бачинци Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Велики Гај Иванда [1]
  11. У одређеним центрима у Срему [...] и у другим сремским местима постојале су жене специјалног занимања зване „трукерке” које су на донета платна преносиле изабрану „мустру” ( — ЦЦ). [6] [1]
  12. Не̏ка му̏стра — то̏ нису ни ру́же ни ни̏шта. Добринци [1]
  13. Волем једноставно, без млого мустре. [4] [5] Ченеј Бачинци Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Деска [1]
  14. Мо̑ра да у̏змем му̏стру за она̀ки свѐтер што је штри̏кала Ма́ра ње̑ним у̀нуку. Јаша Томић [1]
  15. Узела сам мустру за шивење. Нови Кнежевац [1]
  16. Ђонови или пенџета [папуче] кроје се по „мустри” начињеној од картона, и то за сваку величину посебно. [7] Вршац [1]
  17. Мустре за кројење саставних делова опанка, од тањег картона; има их у свим величинама и моделима. [8] [1]
  18. Те̑ широ̀ке рука́ве да ми ши̏јеш по о̀ној му̏стри што сам до̏нела. [9] Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  19. То̑ је јѐдна му̏стра и о̏нда по ме̏ри кро̀ји, сва̏ком човѐку који до̑ђе ѝзмери, о̏ндак по њѐговој ме̏ри, али те̏к му̏стра. Фо̑рма о̀на. Ковиљ [1]
  20. Ли ci ta ри ће за me ni ти др ве не ка лу пе на плехане модле, „мустре” за цепање теста. [10] [1]
  21. Та ја̑ ни̏кад да ку̑пим ви̏ше му̏стре за гура̀бије, а дѐца во̏ле кад ѝма свакоја́ки. [11] Јаша Томић Ђала Српска Црња Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Алибунар Врачев Гај [1]
  22. Му̏стре и̏ма за ша́пе, а и за ке̏кс и̏ма о̀не му̏стрице. [11] Итебеј [1]
  23. Мајстор Лу̑ка би̏о здра̏во до̏бар шу̏стер. Кад до̑ђеш, о̑н ти по̀ка̄же му̏стре и мо̏ж да би̑раш, је л о̏ћеш у шпи̏ц цѝпеле, је л за̀тубасте, мож да ѝма шти̏клу и да би̏де бре̏з. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  24. Да̏, са̏в ми је о̑н па не̏ка му̏стра, о̑н зна̑ ка̏ко тре̏ба да се ра̑ди, о̏ндак нек гле́ди сво̑ј по̀со, а не̏ да се ме̑ша и да дѝва̄ни којѐшта. [1]
  25. И он ми нека мустра од човека. Јасеново [1]
  26. Ћути, знам те која си мустра. [4] [5] Ченеј Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Иланџа Иванда [1]
  27. И јѐси ми ти̑ не̏ка му̏стра. Бачинци [1]
  28. О̀на тво̀ја му̏стра ди̏гла но̑с, ја̑ ка̑жем: „Ба̀р да̄н”, а о̀на вала не̑ће да се ја̑вља па̏орима. Јаша Томић [1]
  29. Та му̏стре бе̑чке, наме́стиле ку̏ћу, напаза́риле сва̏шта, а што се ни́су у̏дале, то̑ ма́чку о̏ реп. Јаша Томић Ђурђево Мокрин Тараш Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. крој [1]
  2. модла [1]
  3. калуп [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 81.
  3. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 24.
  7. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 126.
  8. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 327.
  9. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. ↑ Олга Ковачев, Прилог проучавању историјата лицитерског заната у Војводини. — Рад, 35, 1993, 219—227, стр. 223.
  11. ↑ 11,0 11,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=мустра&oldid=219278”