ли̑ст

ли̑ст

ли̑ст (српски, lat. lȋst)[уреди]

Именица[уреди]

ли̑ст, м

Категорије: сар.об.


Облици:

  1. кора, лист [1]

Значења:

  1. Орган биљке, израштај на стаблу или грани помоћу којег се врши фотосинтеза. [1]
  2. Комад папира, део странице свеске, књиге, новина. [1]
  3. Новине, часопис. Суботица[1]
  4. Део те сте ре од ме ta ла, ме tal на тан ка тра ка са зупцима. [2] Равно Село Бегеч Чуруг Госпођинци Жабаљ Ново Милошево[1]
  5. Широка кожа испод дрвене грађе седла. Турија[1]
  6. Мишић на задњој страни ноге између чланка и колена. [1]
  7. Осушени листови ловора који служе као зачин. [3] Ченеј[1]
  8. Исто. Вршац[1]
  9. Лишће винове лозе. [1]

Примери:

  1. Од лу̏ка љу̏ску, то̑ се фа̑рбало, и ту̑ се мѐћало, не̏како ли̑ст ме̏ту у не̏што од чѐга о̏ћеш, и то̑ о̏ндак о̀стане шарѐно ова̀ко, а о̀но она̀ко  ; ло̀рберов ˜ ‘осушени лист ловора који служи као зачин’ (Су). [4] [5] [6] [2] Велики Гај Бачинци Лаћарак Сремска Митровица Суботица Пачир Равно Село Бегеч Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Меленци [1]
  2. И̏ди ку̏ћи, жу́ри се, па узбѐри с о̀то̄г ду̀да ли̑ст. Томашевац [1]
  3. А ја̑ у̏змем ли̑ст а̀ртије и на̀пӣшем пи́смо мо̑м чо̏веку у̀ во̄јску. [2] Лаћарак Бачинци Суботица Пачир Равно Село Бегеч Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ново Милошево [1]
  4. Ми̑ смо пра̏ви ли че́сни цу — ма̏ма је расте́за ла и пре сави́ја ла, наш, па све̏ на ли́сто ве. [7] Бешка Суботица Кула Нови Сад Избиште [1]
  5. Ча̏с ме бо̀лу ко̀лена, ча̏с ме бо̀лу рамѐна, ча̏с ме бо̀лу ли́стови, од ста̏рости. [2] Суботица Бачинци Пачир Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Банатско Аранђелово [1]
  6. Бо̀лӯ ме ли̏стови од пу̏ног о́да̄ња. Лаћарак [1]
  7. Пче̏ла ѝде ре̑дом, са стра́не са̑ће што на̀прави то̑ су ли́стови. [8] Бођани Бочар [1]
  8. Не̏ку го̀дину на ку̀пус, ке̏л, келера́бу до̑ђе не̏ки бу̀ва̄ч — бу̀бице си̏тне — и по̀је ду ли̑шће, а не̏ ку го̀ди ну не̑. Зрењанин [1]
  9. Не̏ко ли ко да́на лѐ жи да се осӯши ста́бло, за што ли̑шће се вр̏зо осу̑ши, али ста́бло ма̏ло спо̀рӣје се су̑ши, зо̀то мо̑ра ви̏ше да́на да сто́ји (ра ди ста̀бле та), јел бо ако би се хо̏ман ве́за ло, мож да се по̀ква̄ри толу̀зина. [4] [9] [10] [11] [3] Јаша Томић Буђановци Суботица Мартонош Сивац Дероње Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ковиљ Мошорин Тител Ново Милошево Меленци Томашевац Фаркаждин Избиште Ковин Ченеј [1]
  10. Ме̏те се са̏м вѝновог ли̑шћа [у туршију] да бу̏де чвр́сто. Буђановци Сомбор Ковиљ [1]


Синоними:

  1. заперак [1]


Изрази:

  1. На́ћи де̏тељину сас чети̑рли́ста ("пронаћи срећу"). Вршац [1]
  2. на̏ше го́рели̑с ("човек из нашег краја, сународник"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. ↑ 4,0 4,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 363.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.
  7. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 32, 44.
  8. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 153, 164.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34, 161.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ли̑ст&oldid=592121”