кле̏чати
кле̏чати
кле̏чати (српски, lat. klȅčati)[уреди]
Глагол[уреди]
Именица[уреди]
кле̏чати, {{{род}}}
Категорије: ткач.
Облици:
Значења:
- Кецеља са нарочитом шаром званом клечка. Црвена Црква[1]
Примери:
- Од мла̏дости [сам] ру̏коведала, па тка̏ла, па ве́зла, па кле̏чала ћѝлимове, па по̀њавице. Шимановци [1]
- Ча̏к сам ја̑ и као дево̑јком кле̏чала. Велики Гај [1]
- Ткаља одвија полако гужвицу по гужвицу па у ћилим уткива тј. клеча ћилим. [2] [1]
- Жѐне су пре̏ле, а дѐво̄јке кле̏чале, тка̏ле. [1]
- Највећи број ћилима рађен је техником „клечања”. [3] Стапар [1]
- Ћилими се највише употребљавају за прекривање кревета. Тој потреби служе и прави ћилими, израђени клечањем („заметањем”, „иверањем”, „убирањем”). [4] [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 92.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 173.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.