Пређи на садржај

кле̏чати

кле̏чати

кле̏чати (српски, lat. klȅčati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

кле̏чати, {{{вид}}} непрел.

Именица

[уреди]

кле̏чати, {{{род}}}

Категорије: ткач.


Облици:

  1. -ам, клечати [1]
  2. , [1]

Значења:

  1. Кецеља са нарочитом шаром званом клечка. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Од мла̏дости [сам] ру̏коведала, па тка̏ла, па ве́зла, па кле̏чала ћѝлимове, па по̀њавице. Шимановци [1]
  2. Ча̏к сам ја̑ и као дево̑јком кле̏чала. Велики Гај [1]
  3. Ткаља одвија полако гужвицу по гужвицу па у ћилим уткива тј. клеча ћилим. [2] [1]
  4. Жѐне су пре̏ле, а дѐво̄јке кле̏чале, тка̏ле. [1]
  5. Највећи број ћилима рађен је техником „клечања”. [3] Стапар [1]
  6. Ћилими се највише употребљавају за прекривање кревета. Тој потреби служе и прави ћилими, израђени клечањем („заметањем”, „иверањем”, „убирањем”). [4] [1]


Изведене речи:

  1. клечање [1]


Синоними:

  1. заметати [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 92.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 173.
  4. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.

Напомене

[уреди]