klȅčati

klȅčati

klȅčati (srpski, lat. klȅčati)

Glagol

klȅčati, {{{vid}}} neprel.

Imenica

klȅčati, {{{rod}}}

Kategorije: tkač.

Oblici:

1. -am, klečati
2. -a, -o

Značenja:

1. Kecelja sa naročitom šarom zvanom klečka. Crvena Crkva

Primeri:

1. Od mlȁdosti [sam] rȕkovedala, pa tkȁla, pa vézla, pa klȅčala ćѝlimove, pa pònjavice. Šimanovci
2. Čȁk sam jȃ i kao devȏjkom klȅčala. Veliki Gaj
3. Tkalja odvija polako gužvicu po gužvicu pa u ćilim utkiva tj. kleča ćilim.
4. Žѐne su prȅle, a dѐvōjke klȅčale, tkȁle.
5. Najveći broj ćilima rađen je tehnikom „klečanja”. Stapar
6. Ćilimi se najviše upotrebljavaju za prekrivanje kreveta. Toj potrebi služe i pravi ćilimi, izrađeni klečanjem („zametanjem”, „iveranjem”, „ubiranjem”).

Izvedene reči:

1. klečanje

Sinonimi:

1. zametati