истина
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
истина
истина (српски, lat. istina)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | истина | истине |
Генитив | истине | истина |
Датив | истини | истинама |
Акузатив | истину | истине |
Вокатив | истино | истине |
Инструментал | истином | истинама |
Локатив | истини | истинама |
Именица
истина, ж
Слогови: и-сти-на, мн. и-сти-не
Значења:
- оно што одговара постојећим чињеницама [1]
- однос неке тврдње са реалношћу
- у Санскрту наилазимо на реч समीचीनता [2] (чита се) самићинта са истоветним значењем као и у Српском језику
Порекло:
- Етимологија речи „истина“ је реч „иста“, што нам указује да је реч „истина“, непроменљива или константна у односу на нове околности и реку времена.
Синоними:
- аутентика, аутентичност, верност, веродостојност, извесност, изворност, исправност, недвојбеност, недвосмисленост, незачињеност, неизмењеност, необоривост, непатвореност, непобитност, непрепорност, непроблематичност, неспорност, несумњивост, одређеност, поузданост, реалност, сигурност, стварност, тачност [1]
Супротне речи:
Примери:
- [1.1.] Боље неугодна истина, него угодна лаж.
- [1.2.] Кад неко слаже, истина га може изненадити и увредити.
- [1.3.] Истина ће нас све ослободити.
- [1.4.] Истина нема алтернативу.
Изреке и пословице:
- [1.1.] Истина је најаче оружје.
- [1.2.] Истина је једна.
Узвик
истина, узв.
Значења:
Прилог
истина, прил.
Значења:
Преводи
|
|
Референце
Сродни чланци са Википедије:
- [1] „истина“