истина

истина

Српски

истина (српски, lat. istina)

Падеж Једнина Множина
Номинатив истина истине
Генитив истине истина
Датив истини истинама
Акузатив истину истине
Вокатив истино истине
Инструментал истином истинама
Локатив истини истинама


Именица

истина, ж

Слогови: и-сти-на,  мн. и-сти-не


Значења:

[1.] оно што одговара постојећим чињеницама [1]
[2.] однос неке тврдње са реалношћу
[1.1.] У санскрту наилазимо на реч समीचीनता [2] (чита се) самићинта са истоветним значењем као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] Етимологија речи „истина“ је реч „иста“, што нам указује да је реч „истина“, непроменљива или константна у односу на нове околности и реку времена.

Супротне речи:

лаж

Примери:

[1.1.] Нас занима истина и само истина.
[1.2.] Боље неугодна истина, него угодна лаж.
[1.3.] Кад неко слаже, истина га може изненадити и увредити.
[1.4.] Истина ће нас све ослободити.
[1.5.] Истина нема алтернативу.

Викицитати1. Мојсијева, глава 42

Изреке и пословице:

[1.1.] Истина је најаче оружје.
[1.2.] Истина је једна.


Асоцијације:

[1.1.] исправност, правда

Изведене речи:

[1.1.] истинитост


Узвик

истина, узв.

Значења:

[2.1.] однос неке тврдње са реалношћу

Прилог

истина, прил.

Значења:

[1.1.] оно што одговара постојећим чињеницама [1]


Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)
  2. Санскрт: [[1]]

Сродни чланци са Википедије:

[1] „истина