zet
zet
zet (srpski, lat. zet)[uredi]
Imenica[uredi]
zet, m
Pridev[uredi]
Pridev[uredi]
Oblici:
Značenja:
- Oženjen čovek u odnosu na ženine roditelje, braću i druge članove njene porodice. [1]
Primeri:
- Mòi zȅti bíli u pàrtiji. Begeč [1]
- Òćӯ l jȃ jedàred vȉditi tȏg bùdӯćeg zȅta? Jaša Tomić [1]
- Vȉše pòštӣva zȅta neg ròđenog sȋna. Laćarak [1]
- Ako je Boga, i u Boga redosleda, naći će se tu, kraj umirućeg, i sinova i snaha, i kćeri i zetova, i vazdan unučadi, i rodbine, bližnje i daljnje, i komšija. Stapar [1]
- Svȉ ga zòvu zȅte, sȁv mlȃdin rȏd: i stȁrac i bȁba, i žѐnini ȕjaci, strícevi i tȅtke. [2] [3] [4] [5] [6] Čenej Berkasovo Susek Sviloš Bačinci Vojka Subotica Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Novi Sad Đala Itebej Melenci Neuzina Boka Šurjan Tomaševac Vršac Izbište Jasenovo Crvena Crkva Ivanda Deska Varjaš [1]
- Táko je volȅla da joj bȕde Mȋle zȅt. Pavliš [1]
Izvedene reči:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 98.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 150.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 161.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 14.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).